Просветни гласник

278

Просветни Гласник

ним делима — а не његовим блефовским Мађарским рапсодијама био учитељ нараштаја. Лист је као композитор, као стилист, био и учитељ Беджиху Сметани. Он му је, уз то, био и лични пријатељ. Сметана је од Листа научио како се стилизује израз по принципима нове уметности, и на који начин се индивидуализам потчињава општим утврђеним, вековним и вечним законима о уметнички лепоме. И Сметана је, као и Лист, као и сви велики уметници у осталом, био уверења да је друго лепота, а друго интересантност, и да све што је интересантно не мора да буде лепо, већ може само да буде за тренутак забавно, а да је све што је лепо увек и у свима приликама и интересантно. С тога је Сметана као композитор ишао за тим да интересантност доведе у равнотежу са лепотом. У томе правцу Сметана је, пишући симфонијске поеме из циклуса Ма у 1 пзг , отишао један корак даље од Листа, и отишавши тај корак даље, превазишао Листа. Превазишао га је у томе што је тај слободан облик са много строжијом консеквенцијом слио у јединствено уравнотежене контуре, што код Листа није био случај, или бар није било у толикој мери спроведено. Лист је у својим симфонијским поемама низао детаље једне за другима, пратећи у стопу сваку и најмању ниансу песничке идеје, односно програма који је себи поставио. Тај начин доприноси необично много рапсодичности Листовог слободног музичког облика, његовој, могли бисмо рећи, калеидоскопској разноликости, која је врло интересантна, али која не помаже континуитету у облику. Сметана је, пошавши од принципа листовског слободног облика, учинио нешто друго: спроводио је консеквентно кроз цео облик, пре свега једну основну песничку идеју, или мисао, а затим је гледао да што доследније и сву звучну архитектуру својих симфонијских поема изради на основи једног доминантног музичког мотива. Тиме је и идејно и музикално успео да створи равнотежу, да оствари јединство облика и мисли, тако да симфонијске поеме из циклуса Ма у1аз1 свака понаособ — са неколиким изузетцима у Шарки - значе потпуно складне уметничке творевине које почивају на чврстом постољу и извијају се лепотом, рељефношћу облика и јасноћом уједначених контура. Ту је у свакој поеми, посматраној за себе, основни интересантни утисак добио себи раван израз, услед чега су те симфонијске поеме савршена уметничка дела у сваком смислу, јер почивају на естетској формули коју је тако духовито поставио Г. Богдан Поповић: да дело једног уметника постаје и уметничким делом тек онда када уметник нађе адекватну експресију за једну интересантну импресију. То је пронашао Сметана у свакој од својих поема, у готово свима својим делима у опште, зато су његова дела, дела високо уметничка, а међу њима у првом реду стоје симфонијске поеме Вишеград, Влтава, Шарка, Из чешких лугова и гајева, Табор и Бланик.