Просветни гласник

Дечја чула

285

дете лежи тако да је лицем окренуто према прозору, оно гледа у светлост, као да је њоме очарано. Ово гледање није свестан акт, већ прост рефлекс који се врши без свести, онако исто као и трептање. 2. Покретање очију од једног предмета до^другог. Ако се, на пример у соби налазе два извора светлости као што су прозор и свећа, онда ће дете дуго гледати у један светао предмет, па ће онда окренуги и очи и главу на други светао предмет. 3. Праћење предмета који се лагано креће. Дете сада покреће само очи, а не целу главу. -1. Акомодирање ока. На овом последњем ступњу око се подешава тако да слика предмета падне на мрежицу ради јаснијег виђења. Ти покрети акомодације врше се крајем трећег месеца 1 ). Нама изгледа да ово класификовање гледања на четири ступња, овакво какво изводе Прајер и Сикорски, садржи у себи нечега шаблон^ког и извештачног. Одредити тачну границу између појединих ступњева, није могућна ствар. Између првог и другог ступња не постоји никаква битна разлика. Не може се, исто тако, прецизирати у чему лежи битна разлика између трећег и четвртог ступња. Нити се, . најзад, може утврдити тачно време колико траје сваки од ових ступњева. Али једно је несумњиво истина. Дете, одмах после рођења, не уме да глсда. Гледање, које нама одраслима изгледа тако проста и тако лака ствар, јесте ипак једна вештина која се поступно стиче. Сви делови ока који се налазе код човека, налазе се и код новорођенчета. Али механизам и функционисање тих делова код детета разликују се од механизма и функционисања њихова код човека. Новорођенче је неспособно да својим очима да одређен правац. Оно је неспособно да своје очи зауставља редом на разним тачкама једнога предмета и да на тај начин врши посматрање. Баш као и идиоте и паралитичари, који унезверено блуде својим очима, немоћни да свој поглед фиксирају на одређене тачке виднога поља, и новорођенче је, у почетку, немоћно да прецизно управља покретима својих очију и свесно испитује ствари. За такву једну радњу V за правилно и целисходно кретање очију и за свесно посматрање ствари — потребно је вежбање и учење у току дужег или краћег времена. Целисходна употреба чула вида јесте марочито умење, које се задобива с муком и с напором. Колико врста осећаја вида има дете ? Код детета као и код човека видни осећаји су двојаки: осећаји светлости и осећаји боја. Деца несумњиво разликују светлост од мрака, и светлост воле, док им је мрак непријатан. Већ одмах после рођења дете окреће главу на ону страну одакле долази светлост. На против, сасвим је обична појава да дете плаче кад је у мраку, Истина, првих момената по рођењу, новорођенче избегава светлост, тј. затвара очи

!) Ог. ј. А. бјкогзку, В1е зееИзсће НпШ1ске1ип^ с1ез КтЛез, ^еЈргЈ«, 1908. С. 46—48.