Просветни гласник

једна приватна основна школа у Србији у првој поли XIX столећа

293

том разна средства, као што су: чишћење слушног канала помоћу вате и вазелина, уношење карболног глицерина и других раствора у слушни канал, презнојавање помоћу аспирина и топлог чаја, превијање топлих облога, парацентеза, тј. проваљивање опне ради чишћења ува, заштићавање ува од ветра и хладноће, итд. 1 ) Терапија слушног органа је деликатна операција, скопчана с великим болом и опасношћу. У питању је један орган који игра пресудну улогу у духовном развитку Дечјем. (Свршиће се) д-р драг. ђ. петровић

ЈЕДНА ПРИВАТНА ОСНОВНА ШКОЛА У СРБИЈИ У ПРВОј ПОЛИ XIX СТОЛЕЋА За време Првог и, још више, Другог Устанка, поједини имућни људи држали су учитеље својој деци. Такав је случај био и са пок. Николом Милићевићем Луњевицом. По причању његове супруге, пок. Ђурђије, Луњевица је држао, још за Карађорђевог Устанка, деци својој из првог брака, учитеља, који је поучавао и другу децу из села. 2 ) Учитељи су били обично његови писари, који су у слободним часовима вршили учитељске дужности. То се наставило и доцније, после Другог Устанка, а то је продужила — за неко време — по смрти Луњевичиној, и његова жена Ђурђија. Мене је јако интересовало: шта се и како се предавало — најобичније у зимско доба, кад је било мање трговачких послова, — и да ли је било кадгод колико-толико правих стручњака-наставника. Неколико врло фрагментарних података, које сам нашао у заоставштини покојне моје старе мајке, даће бледу слику тадашњег школовања. То су књиге — уџбеници — које су служиле српској младежи у суседној монархији, и неке белешке у протоколима пок. Луњевице. Ја ћу се мало дуже задржати на њима. I О самом учитељу деце пок. Луњевице из другог брака — учитељу његових синова Милића и Арсенија — нашао сам нешто више Ј ) Ог. Р. 1Ш31:, О1а^по5(1к ипА Тћегар1е с1ег КМегкгапкћеИеп, ВегНп 1920. С. 89—91. 2 ) Миленко Вукићевић, у чланку Школе и Школовање за време Првог Устанка (1804—1813), Просветни Гласник, 1893, с. 11—12, помиње учитеља Михаила Ресничанина, кога је дозвао у село Луњевицу газда Никола Милићевић за своје синове, па се ту школовао и брат кнеза Милоша, Јеврем Обреновић (стр. 19 и 21).