Просветни гласник

292

Просветни Гласник

многих ученика у настави певања. У истини, строго узевши, ученици без слуха, бар без икаквог слуха, не постоје. Код сваког детета налази се извесна диспозиција за свирање и певање. Да ли ће се та диспозиција развити, зависи од вежбања. С тога сваки наставник чини грех кад диже руке од „немузикалне" деце, не потрудивши се претходно да савесно испита ту њихову „немузикалност". Кад би се више заинтересовао за те музичке „богаље", нашао би да кривица за њихово „нешње слуха" не лежи до њих, већ до незнања и неспособности домаће и друштвене средине у којој су расли. Разумни родитељи цене музику. Хербарт је имао оргуљу у дечјој соби. Како може имати слуха оно дете које — још док је било у колевци — никада из уста материних није чуло ниједну успаванку, које никада није певало нити лепо певање слушало. Живот не пружа тако много прилика и тако згодних прилика за неговање слуха као што је то случај за неговање вида. У толико је систематска настава за вежбање ува потребнија него систематска настава за вежбање ока. У такву наставу спада и вежбање у рецитовању, вежбање у разликовању разних звукова и гласова који се јављају у природи, упознавање са ритмом, акордом, дисонанцом, тактом, итд. Као кратковиди, тако и наглуви ученици треба да седе ближе учитељу. Проценат ученика који не чују добро, много је већи него што се обично мисли: на сто ученика често су двадесет наглувих. И ти наглуви су понајвише непажљиви, немарљиви и лењи. За испитивање слуХа може послужити један прост оглед: експериментатор који хоће да испита оштрину слуха једног лица, шапуће извесне речи на даљини од 20—25 метара, и то иза леђа дотичног огледног лица. Може се рећи да има добар слух сваки онај који на тој даљини може да понови тихо изговорене речи. 1 ) 4. Медицина. — Чулу слуха може запретити опасност од запаљења које је у медицини познато под именом оИИз. Нарочито опасно може бити акутно запаљење средњег ува ( оШјз тесИа аси!а), које се јавља као компликација неких заразних болести (грипа, шарлаха, богиња, дифтерије), Симптоми таквог запаљења су грозница, узнемиреност, тешкоћа при пијењу, одсутност апетита, повраћање, осетљивост спољашњег ува, итд. Бубна се опна испупчи и поцрвени. Кад наступи перфорација (бушење), лучи се гној у слушном каналу. Лимфне жлезде понајчешће отекну. Мати изненада примети да њено чедо има болесно уво, које цури. Запаљење се може пренети са својим деструктивним последицама и на унутрашње уво. Лечење отитиса се мора поверити лекару, у тежим случајевима само специалисти. Према стању и форми болести предузимаће се при ') А. Нег§е*, Рзусћо1о§1е, \\Чеп, 1920. С. 30.