Просветни гласник

302

Просветни Гласник

иредентистичке пропаганде; од популарисања науке и опште образованости до чисто стручних, верских и знанствених расправа; од тенденциозног до непартаичног извештавања, итд. Деоба народа на племена и вере одразивала се и на пољу штампе. Немајући поверење једно у друго, стојећи под утицајем посебних пропаганда, оснивала је свака вера и свако племе за се листове. Велика већина читалачке публике служила се само својом једноплеменском или конфесионалном штампом, не познавајући другу често пута ни по имену. Слаба писменост појачавала је то стање, јер је врло мален проценат знао више писмена. Према томе је и утицај штампе био ограничен на свој ужи круг. Због свега тога, кад се испитује и говори о стању штампе (часописа и новина) у Босни, потребно је најпре говорити о штампи појединих конфесија или нација, па тек онда о општем стању, јер се једино тако може ући у саму ствар и могу познати сви потребни елементи. Листови владини и појединих општих корпорација Како смо пре споменули, претворила је окупациона власт одмах Босну, званични орган босанског вилајета, у Босанско-Херцеговачке Новине, а вилајетску штампарију у „цесарско и краљевску владину тискарницу у Сарајеву". За уредника постављен је Јан Лукеш. Новине су почеле излазити 1 септембра 1878 године. Излазиле су сваке недеље и четвртка латиницом и немачким језиком. Године 1881 претворен је овај лист у Сарајевски Лист, а за уредника постављен Иван Васин Поповић, који га је уређивао све до своје смрти. Листу је промењен формат, а текст је штампан ћирилицом и латиницом. Године 1910 придодан му је Сарајевски Вечерњи Лист, који је излазио три пута недељно као и Сарајевски Лист. Поред званичног органа и полузваничног Вечерњег Сарајевског Листа, влада је издавала још пет листова. 1881 године покренут је Гласник Закона и Наредаба, који је излазио све до краја аустријске владавине са немачким и српским тексгом. С почетка је српски текст био само латиницом; доцније је уведена и ћирилица. 1889 године покренут је Гласник Земаљског Музеја, стручни лист који је излазио све до 1918 године, ћирилицом и латиницом у свескама (4 на годину). Пет година доцније (1894) почео је излазити Школски Вјесник, стручни лист Земаљске Владе за Б. и X. Вјесник је излазио у месечним свескама, ћирилицом и латиницом. Крајем 1909 г. престао је да излази. Уређивао га је Љ. Длустуш. Место Вјесника покренут је 1910 године Школски Гласник, школски службени лист Земаљске Владе за Б. X. Доносио је само наредбе и званичне вести.