Просветни гласник

П Р И Л 0 3 и

301

Поред пријаве тражена је за сваки периодични лист који се макар и узгред бави „дневним политичким догађајима, или који говори о дневним политичким, верским или друштвеним питањима", кауција. Кауција је варирала од 3000 до 10.000 круна, према начину излажења (за листове што чешће излазе — већа, а за друге — мања). Издавач и одговорни уредник морали су бити босански поданици. За кажњива дела почињена штампом, вредео је у главном „постојећи" казнени закон. Кажњавани су не само писац и одговорни уредник, него и издавач и штампар и разносач листова. Казне су биле новчане и затвором. Сабирати претплату могло је само оно лице које је имадо дозволу од власти. Колпортажа није била дозвољена. Растурање штампаног листа смело се предузетл тек после два часа од када је полицији предан први оштампани број кога листа. Ако полиција нађе штогод што је по њеном мишљењу кажњиво или недозвољено, конфискована је цела наклада. Ново издање није смело донети инкримисани текст. То су у главном одредбе новога закона о штампи. У пракси се ствар променила врло мало. Цензура је надаље постојала; одговорност иста као и пре, повлачећи и штампара и разносача листа; строга пажња шта ће изаћи у листовима и скропулозно плењене често пута и најневинијих ствари и најзавијенијих алузија; казне и глобе исте као и пре; колпортажа забрањена као и пре; итд. Само је самовоља полицијских органа и власт обучена у законску форму и легализована. Издавање и уређивање новина скопчано је било са великим тешкоћама и материалним жртвама. Опозиционе новине морале су сваки час попуњавати кауцију и тражити новога одговорног уредника који ће за плату издржавати затвор. Поред свих ових прилика, ипак је број листова непрестано растао. Штампа је вршила своју улогу, и ако не у оној мери у којој би под другим приликама могла да врши. * А * * ( За време од четрдесет година колико је Аустрија владала Босном и Херцеговином, покренуто је и излазило око 100 листова (часописа и новина), различитих и по садржини и по времену излажења и по начину финансирања. Ту је било стручних, политичких. белет ристичких. социално-политичких, чисто информативних, омладинских, дечјих, верских и поучно-забавних листова. Излазили су дневно, једном или неколико пута недељно, полумесечно, месечно и вишемесечно. Уређивали су их уредници разне спреме и способности, а финансирала влада, приватна лица или корпорације (друштва). Текст је штампан на српском, турском, немачком и мађарском језику, ћирилицом, латиницом, готицом и турским слОвима (арабицом). Тенденције и општи циљеви били су различити. Од пропагисања и популарисања новог стања до крајње опозиције систему и мање више