Просветни гласник

304

Просветни Гласник

Босанско-Херцеговачки Сигнал и Бос. Херцеговачки Жељезничар су органи Удружења Железничара. Први је покренут 1909, а други 1910 године. Сигнал је излазио месечно на немачком и српском језику (латиницом и ћирилицом), а Жељезничар два пута месечно, на немачком и српском језику. Оба су излазила у Сарајеву до почетка рата. Чиновнички Лист је био орган Чиновничког Удружења у Сарајеву. Почео је излазити 1908 године, два пута месечно, на немачком и српском језику (латиницом и ћирилицом). Почетком рата престао је да излази. Банковни Чиновник, орган удружења банковних чиновника, почео је да излази у Сарајеву 1913 године на српском језику (ћирилицом и латиницом). Те исте године почео је излазити и Гостионичар, орган Удружења Гостионичара у Сарајеву. Почетком рата престала су обадва да излазе. Будукност је била орган удружења помоћних чиновника и писара. Излазила је недељно од 1911—1914 год. Православни листови Покрет за издавањем новина и часописа јавио се код православних заједно са покретом за стварањем других установа помоћу којих би се ширила просвећеност и општа образованост у народу. Године 1880 држи се у Тузли прва светосавска забава, 1882 у Сарајеву, 1883 у Фочи, 1884 у Мостару и Зеници, итд. То су биле претече и први почетци рада на оснивању певачких дружина, установа које су поред школа и неколико часописа и новина дуго времена радиле с успехом на ширењу културе, општег образовања и просвећивања. И код оснивања часописа и новина ^водили су прву реч, као и код оснивања певачких дружина, Срби рођени изван Босне и Херцеговине. Професор „на цесарско-краљевској реалној гимназији" у Сарајеву Павле Јовановић молио је и добио дозволу да покрене забавнопоучни часопис Требевић. То је било у октобру 1881 године. Први број изишао је 30 децембра 1881 године са овим садржајем: Нашим читаоцима, од Уредништва. — Мехмедов кијамет или слике из живота сарајевског, I. — 5ко1е и Возпг I Негсе§оч1п1. — Невоља и нужна одбрана пред законом. — Листак —• Сваштице .') Лист је штампан ћирилицом и латиницом; ћирилицом много више. Одзив је био врло слаб, што према ондашњим приликама међу православним није никакво чудо. Један од јачих узрока биће свакако и тај што се лист штампао и латиницом, што га је уређивао један активни државни чиновник, што га је хвалио и препоручивао владин званични лист ( Сарајевски Лист је чак и прештампавао неке ствари из њега). Народ је био непријатељски расположен и до крајности неповерљив према систему. Лист је убрзо престао, а и сами Јовановић је у лето премештен из Сарајева.

') Сарајевски Лисш од 30 децембра 1881 године.