Просветни гласник

П р и л о з и

305

Дуго после Требевића не јавља се ни један лист. Али то не значи да се дефинитивно напустила идеја једнога српског листа. У 74. броју Сарајевског ЈЈиста од 24 јуна 1884 године јавља се да је „познати грађанин сарајевски Г. Ристо Ђ. Бесаровић испред мале дружине Сарајлија предао у руке Њег. Преузвишености госп. министра Калаја молбеницу, у којој је молио за дозволу да се у Сарајеву покрене самосталан политично-економан 1 ) лист ћирилицом штампан". Калај га је лепо примио, с њиме љубазно разговарао, и „ставио у изглед најповољнију одлуку". Али је на томе и остало. Лист се није појавио. Из којих узрока, не зна се. По свој прилици није добио дозволу, поред свега обећања. У пролеће 1885 добио је Јован Видић, бивши управитељ српских школа у Сарајеву, дозволу за издавање једног политичког листа, штампаног ћирилицом. О Ускрсу те године изишао је први број Просвјете, листа за јавне интересе, народну привреду и забаву. За све време излажења (престао 1888 године) уређивао га је Ј. Видић. Излазио је недељно, а сматран је владиним листом. Те исте године, 1885, појавила се у децембру Босанска Вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Први су јој уредници били Божидар Никашиновић и Никола Шумоња. Од априла 1887 предузео је уредништво Г. Никола Кашиковић, који је уређивао све до почетка Светског Рата (1914 године). Вила је излазила у Сарајеву два пута месечно Године 1886 покренут је Дабро-Босански Источник, званични органВеликог Црквеног Суда за духовне потребе. Доцније је променио наслов у Босанско-Херцеговачки Источник, и најпосле у Источник. Излазио је у Сарајеву, два пута месечно, све до 1912 године. Четири године доцније — 1890 године — покренуо је Антоније А. Стражичић Напредак, лист за политику, привреду, поуку и забаву. С почетка лепо примљен, изазвао је доцније подозрење да стоји у вези са Земаљском Владом, због чега је изгубио симпатије међу православнима и морао је у брзо престати. Излазио је у Сарајеву, једанпут недељно, 1890 и 1891 године. 1891 године покренуо је у Сарајеву Игњат Динић недељни лист Привредни Вјесник, за трговину, обрт, занате и пољопривреду. Свега суизашла2 броја. Други је број заплењен и није послат у унутрашњост. Године 1896 покренули су у Мостару Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Јован Дучић, Атанасије Шола и Јован Протић белетристички лист Зору. Лист је излазио најпре под уредништвом Алексе Шантића и Светозара Ћоровића, а доцније Јована Дучића и Атанасија Шоле. После шест година излажења престао је 1901 год. да излази. Као званични орган српске народне организације, која је водила аутономну борбу, покренут је 1897 године у Мостару Српски Вјесник,

>) Курсив је Сарајгвског Лисша. црссвктни гласник , 5 св., 1924.