Просветни гласник

306

Просветни Гласник

лист за политику, просвету и привреду. Вјесник је излазио једанпут недељно све до 1901 године. Уређивали су га браћа Радовићи (Владимир, Душан, Алекса). Као утук Српском Вјеснику покренуо је М. Павловић-Зрак 1903 године Српску Штампу, „независни српски лист за народне интересе". Лист је финансирала и подупирала Босанска Влада, и био је потпуно зависан. Излазио је од октобра 1903 до краја 1904 године. Није имао никаква успеха. Излазио је у Сарајеву. Те исте 1903 године издавали су Шпиро Боцарић и Сава Савић у Сарајеву дечји лист Илустровани Мали Свет. После трећег броја престао је да излази. Од 1902 године почео је као прилог Малој Библиотеџи, коју је 1899 године покренула књижара Пахера и Кисића у Мостару, да излази Пријеглед Мале Библиотеке. Као лист за књижевне објаве излазио је Пријеглед све до 1910 године. При крају аутономне борбе (1896—1905) покренута је у Сарајеву Српска Ријеч, лист за политику, просвјету и привреду. Почела је излазити 1 јануара 1905 под уредништвом Васиља Грђића, а у власништву Српске Дионичарске Штампарије. Свршетком аутономне борбе извршена је промена у уредништву, јер се уредништво није слагало са мишљењем главних акционара Српеке Дионичарске Штампарије у питању црквено-школског аутономног статута православних Срба. Опет су га узели старији у своје руке, који су водили аутономну борбу и били задовољни њеним резултатом. Српска Ријеч је била први и једини дневник код православних Срба, а излазила је под разним уредништвима све до почетка Светког Рата (излази и данас). Те, 1905 године, покренута су и два часописа: Наш живот и Дан. Први је излазио у Бањој Луци под уредништвом Косте Мајкића; престао је 1906 године. Други је излазио у Сарајеву. Уређивали су га Лаза Димитријевић и Саво Миладиновић. И један и други били су месечне културно-политичке ревије. Дан је као ревија излазио до јула 1906 године, а од тада као чисто политички лист, променивши и формат и време излажења, са мањим или већим прекидима, све до краја 1911 године. После завршене аутономне борбе почео је рад на политичком организовању православних Срба у Босни. Сазвата је 1907 године у Сарајеву конференција представника из свију места у земљи, да се на њој утврде принципи и начин политичког организовања народа. Још на конференцији запажена је разлика између старијих и млађих у мишљењима и погледу како и какву политику треба водити. Доцније је та разлика постајала све виднија и пренесена и у сами народ. Те исте 1907 године јављају се два нова политичка листа млађих политичара: Народ у Мостару и Отаџбина у Бањој Луци. И Народ и Отаџбина су опозициони, и то радикално-опозициони.