Просветни гласник

П р И Л 0 3 и

307

Доцније, кад је почео у Босни живљи политички живот после отварања Сабора, и кад су се поцепали у Сабору Срби посланици, добили су и ови листови, као и Српска Ријеч, изразитију боју и постали органи појединих фракција, група. Од јесени 1911 расцеп је постао дефинитиван. До тога доба излазио је и Дан, орган Српске Самосталне Странке, радикалне у аграру и неким другим питањима, али опортунистичке у питању система, државоправног положаја Босне и у опште владине политике. То је претеча Истине, органа српске владине странке у босанском Сабору. Отаџбина је, како смо већ рекли, почела излазити у Бањој Луци 1907 године. Године 1908 забрањена је после чувеног чланка БаруШ мирише. Од тада до јесени 1911 године није излазила. Кад је настао расцеп међу Србима посланицима, покренута је Отаџбина поново,али сада у Сарајеву. Ту је излазила све до Светсшг Рата, а уређивао је скоро до краја Петар Кочић. Излазила је два пута недељно. Народ је излазио у Мостару до у јесен 1908 године, и тада је престао. Слично као и Ошаџбина, пренет је у јесен 1911 године у Сарајево, где је излазио два пута недељно све до Светског Рата. За све време излажења уређивао га је Ристо Радуловић. Народ, Отаџбина и Српска Ријеч били су опозициони политички листови, а Дан влади наклоњен. Група око Народа је била претежно националистичка, а она око Отаџбине аграрна. Године 1907 покренута је и Српска Школа, педагошко-књижевни лист, власништво Српског Учитељског Удружења, и Просвета, орган друштва „Просвјете". Српска Школа је излазила до 1912 године, док је Просвета излазила све до Светског Рата. Српска Школа је стручан лист, а Просвета удешена за просвећивање широких и најширих маса. Две године доцније, 1909 године, покренут је у Мостару политички лист Рад, под уредништвом Д. Пелеша. Лист је излазио четири пута месечно; престао је 1911 да излази. Те 1909 године покренута су још три листа: Вјесник, званични орган српско-православних црквено-школских власти у Босни и Херцеговини, За сељака, поучни лист за народ као прилог Вјесника, и Развитак, месечни књижевно-социални часопис. Прва два излазила су у Сарајеву, а трећи у Бањој Луци. Вјесник и За сељака уређивао је неко време Д. Васић. Доцније је П. Кочић, кад се преселио у Сарајево, уређивао Вјесник. За сељака престао је излазити после неколико броја, док је Вјесник излазио редовно све до 1914. За време рата (1917/18) изашла су неколико броја Вјесника под уредништвом В. Борића. Развитак је уређивао Петар Кочић. Престао је да излази 1909 године после 6-тог броја. Године 1910 покреће Ристо Радуловић у Сарајеву Преглед, лист за знаност и социални живот, а Ст. Стојановић у Приједору Нови 20*