Просветни гласник

Деци у помоћ!

383

8. Једнога високог чиновника син, ученик најстаријега разреда, бира предмете које ће да слуша, долази на часове које одабере, налази да му не треба да зна све оно што се у школи предаје. Пао је из два предмета. Он појури своме оцу на жалбу: да га професори мрзе; да су неправични према оцењивању; да зна и она два предмета не за тројку, него и за врло добру оцену; да би то могао доказати прод једном комисијом стручних људи, у којој само не би били професори који су му предавали. Огац његов није дотле никад завирио у школу свога сина; није никад ни видео ни једнога наставника његова, јер су му, ваљда, професори ситне зверке, о којима не води рачуна: сад се обраћа директору једним писмом, пуним прекора свима наставницима. Тражи имена оних наставника који су оборили његова сина. Саопштава: да ће тражити комисију стручњака да испита његова сина. Жали што је школа у Србији изгубила оно лепо име које је раније имала. 9. Млад један чиновник из нових крајева наше Отаџбине долази директору да се обавести о полагању приватних испита. Свршио је, вели, пет разреда у месту свог рођења, али му, због регулисања чиновничког положаја, треба и шести разред; доцније би већ гледао и за VII и VIII разред и за матуру. Пита о наставном плану, о програмима, о уџбеницима. Кад је добио сва обавештења, онда пита о школском уверењу: може ли га добити одмах, јер му је потребно што пре. Речено му је да ће уверење добити одмах по положену испиту. — Могу ли ја, молим, добити уверење без испита? — Без испита да добијете уверење ? ! — Да, господине, да се не петљам око испита, јер немам времена да се спремам; а много сам и поборавио од онога што сам учио... Ја бих платио. Добро ћу да платим да ми се да потребно уверење. — Чујте ме, младићу! Рећи ћу вам оно што вам не би рекао ниједан професор ни директор у Србији: Идите кући, учите озбиљно, па кад будете спремни, јавите се за испит у којој било гимназији. Ако га положите, добићете уверење, и према томе регулисати чиновнички положај свој. Сваки други на ког би се обратили таквим предлогом, одговорио би ваш: „Марш, срам те било, безобразниче један! Нема у Србији професора, ни директора, који продаје школска уверења". И избацио би вас напоље. Идите одмах! Рекао сам вам све. 10. Матери једнога ученика прохтело се да јој син протрчи кроз школу г да час пре сврши гимназију. И ако је школована жена, срачунала је да ће јој на сусрет жељи изаћи и који професор. Напише писмо једноме од младих професора, у којем излаже све патње којима је била изложена за време рата, па и оне терете које је ноднео њен син.