Просветни гласник

384

Просветни Гласник

„У Арбанији хтели су га убити, и због страха који је претрпео, нахватао је болест. Памћење му је ослабело, те не показује онакав успех у школи какав би се могао очекивати према интелигенцији његовој". С тога моли Г. професора да буде наклоњен сину њену, да му помогне да што пре сврши школу, а у знак захвалности своје прилаже у писму мали дар — 2000 динара. И ако су професори по плати изравнати са жандармеријским подофицирима, није се овај млади професор, у свој оскудици својој, дао преластити: сума од 2000 динара није га довела ни за један тренутак у сукоб са савесношћу. Донео је и писмо и новац директору. Госпођа је позвана, укорена за покушај да корумпира једнога озбиљна радника и савесна чиновника; наглашено јој да ће и свога сина на тај начин деморалисати, ако му да на знање да он не мора учити, јер ће му мама његова купити потребному сведочанство школско. Новац јој је враћен. 11. Опет накнада штете, учињене у школи. Отац, трговац, треба да плати 30 динара за прозор који ји разбио његов син. Он долази у школу да изјави: његово дете није разбило прозор, истоганећеда га плати. Каже му се: другови су посведочили да је његов син разбио прозор; разредни старешина је испитао сведоке; његов је син признао, пред разредним старешином, да је, гурајући се с другом, разбио прозор. „Није истина! Мој син неће да лаже. Кад он мени каже да није разбио прозор, онда ја имам само да изјавим: Нећу да платим". На одговор: „Идите, и водите сина; он више не може бити ученик ове школе. Наплата ће се тражити преко полиције" — отац је одрешио кесу, платио прозор, али и додао: да ће се истог дана разговарати о том с Н. Н., министром. 12. Често, врло често изостаје од школе један ученик из старијег разреда. Доноси уверење од своје матере, да оправда изостанак. Час је болестан он, час мати; некад мора да сврши некакав посао код суда. Али је његова болест главни узрок изостајања од школе. Посумњало се у та уверења, па је позвана мати да дође у школу. И дошла је. Она се није тачно сећала времена у којем је боловао њен син. Кад се прешло на поједине дане, у последње доба, она је тврдила, с поуздањем, да је боловао у четвртак и у петак, а он је баш у те дане долазио у школу, а није био у суботу и у понедељник. Није тешко било извести закључак: да тај ученик, без потребе, изостаје од школе. Утврдило се и оно што је било под сумњом: да подношена уверења нису била истинита. 13. Саопштавају се резултати о Вишем Течајном Испиту. Једноме кандидату висио мач над главом: у питању је било да ли да буде одбивен на годину, или на три месеца. У таквим приликама, обично од-