Просветни гласник

Деци у помоћ!

385

носи победу срце. Професори потегну у помоћ, и спасавају. И овом су кандидату, већином гласова, утврђене оцене : одбива се на три месеца. Кад је прочитано његово име, он јурну к вратима: „И то ми је правда! Тражићу комисију, и то комисију од професора Университета, јер други не могу оценити моје знање!" Наставници, узвишени људи, нису реаговали на овај простаклук и на бестидност онога ког су спасли да не буде одбијен на годину дана. Место да иде пред некакву комисију, дошао је после три месеца пред исте наставнике, поклопљених ушију. Научио је што није знао; положио је испит. 14. Из западних крајева наше краљевине долази један да полаже испит из предмета које никад није учио. Министарство му одобрило полагање испита у току школске године. Долазећи у школу више пута да се обавести о уџбенику за тај предмет, о количини грађе коју греба да пређе, о дану испита, итд., увек је био у друштву с још једним младим човеком својим пријатељем. На испиту, и писмени задатак и усмени одговори били су такви да се могло утврдити поуздано знање предмета из ког полаже испит. Чланови Испитног Одбора били су изненађени толиким познавањем предмета који никада није учио у школи. Али је то баш и изазвало сумњу: да ли је онај што полаже испит исто лице с оним који је потписао молбу за испит. Министарству је достављена та слутња Испитног Одбора, с додатком: да је, вероватно, онај стални пратилац потписник молбе, а овај што је полагао испит — његов најамник. Поведена је истрага, и после неколико недеља, угврђено је: да је сумња Испитног Одбора била основана. Онај што је полагао испит носи сасвим друго име. Један, добро спреман, полаже испит за другога, који може бити не зна ни почетак предмету из којега му треба оцена. 15. Овлашћен је у сваком разреду по један ученик да купи прилоге за поплављене у Хрватској и у Словеначкој. У I разреду, један ученик каже скупљачу да неће да даде никакав прилог, „јер ће сав тај новац отићи у џеп директоров". 16. Врло често се дешавају крађе у школи: некоме нестало писаљке, другоме увлаке; књиге, мастионице, лењири, циркле — све се то губи, цепа и ломи. Краде се и из капута, остављених у ходницима, све што се нађе : рукавице, марамице и други предмети. Шешири, капе, заборављају се у школи, а и нестаје их из ходника. Нестало једноме ученику горњег капута. Не зна се ко је украо. Пала је сумња на једнога из нижег разреда. Док је он пажљиво испитиван, послана су два друга његова кући његових родитеља: да онај капут што је њихов син нашао на игралишту иза школе, однесу у школу да се преда ученику који га је био заборавио. просветни глаоник, 6 и 7 св., 1924. 25