Просветни гласник

386

Просветни Гласник

Мати, досетљива, дочекује ученике: „Није он донео никакав капут". А све леђима заклања врата собна, да не би који од ученика ушао У собу. Сумњиви ученик, који је доведен био до признања да је капут узео, долази сутрадан с матером у школу, и одлучно пориче што је дан пре говорио. Мати је била вешт бранилац његов. 17. Из једне београдске гимназије удаљен ученик из вишег разреда долази у другу гимназију да се упише. Казна удаљавања из школе не значи ништа у местима која имају више гимназија. Ученик удаљен — за казну — из једне школе, уписује се, истога дана, у истом месту, у другу школу. Променио је завод; прешао је из једне школске зграде у другу. Зар је то казна ? — Зашто си' удаљен из школе, кажи истину. — Дошао сам у сукоб с једним наставником. — У какав сукоб може доћи ученик са својим наставником ? Реци шта је то било. — Рекао сам му: да нећу да учим његов предмет, јер не верујем да га и он сам зна. Кад ученик тврди да наставник не зна, онда је несумњиво уверен да он зна то што наставник не зна, тј. ученик верује да зна више него његов наставник. Како ли је дошао ученик до овог уверења ? 18. Дошла мајка да се обавести о учењу и владању свога сина. Уверила се да су му лоше оцене, а ни владање му није како треба. — Отац му је крив за све. Он га квари: повлађује му у свему, и учи га да мене не слуша. — Па, госпођо, не могу професори поиравити оно дете које се тако васпитава у родитељској кући. 19. Истеран из једне београдске гимназије ученик вишег разреда, због пушења. Мати и тетка му иду у другу једну београдску гимназију и моле да га приме у школу. И оне тврде да га отац учи пушењу, да дели с њим цигарете, али да ће оне чинити све. Директор попусти, и прими ученика у школу, с тим да му се пријави сам ученик сутрадан. Дошао је. Директор је разговарао с њим потпуно родитељски: световао га како ће да учи, те да поправи донесене две слабе оцене; говорио му о штетности пушења за здравље; упутио га на дружење с неколицином ваљаних ученика; препоручио му неке књиге које треба да чита поред уџбеника, итд. После извесног времена, срете се директор с тетком тога ученика. „Морам, вели тетка, да вам кажем да се не надам ничему од свога сестрића... Првога дана кад се вратио из ваше школе, питам га је ли био код вас, и шта сте му говорили. Знате ли шта ми је одго-