Просветни гласник

Деци у помоћ!

387

ворио ? — „Нешто је говорио. О чем, не знам. Није ме интересовало, па нисам ни слушао шта дроби."... 20. У једној кући поремећени су односи између родитеља: муж не мари за жену; жена презире мужа. Син, јединац, све зна шта је у кући, све види. И отац и мати ласкају детету, трудећи се, свако за се, да га придобију на своју страну. Мати га мази, просипајући слатке речи; отац га засипа новцем. Хтела би мати да јој син буде паметан и виђен човек; да не буде онакав какав му је отац. А бабо му говори: „Не слушај матер! Нисам ни ја учио школе, па ето, хвала Богу! имам свега... Да ти је мати паметнија, не бих се могао жалити ни на шта"... 21. Један ученик из најнижег разреда продао своме другу књигу једну — ко зна како је дошао до ње — за три динара, и одмах по изласку из школе свратио у бифе: попио једну ракију и појео два обарена јајета. * Дуго набрајање оваквих случајева постаје досадно. Место набрајања да^се упитамо: да ли ова деца чине овакве погрешке стога што су рођењем донела клице моралних дефеката, или су погрешним васпитањем одведена на распутицу. Да није крива школа што занемарује морално васпитање омладине ? Или су, може бити, криви учитељи и професори што не врше савесно своје дужности? Ко хоће да буде прав чаршији на обадве стране, рећи ће: Криви смо сви: и родитељи, и учитељи, и професори, јер се нико не бави озбиљно о васпитању деце; крива је и школа што није моралном васпитању ученика дала више места у наставним програмима својим. Такав одговор није прави одговор, није потпун. И суд, изричући пресуду, додељује свакоме свој део одговорности, и према томе одмерава казну. Један се кривац осуђује на повише година робије, други на неколико месеци затвора, трећи се пушта из недостатка доказа. Спор између куће и школе треба прекинути, али и утврдити: ко је, и колико крив за погрешно васпитање омладине, сада и до сада. Да, по судском шаблону, дамо разлоге за пресуду. Онај младић што доводи најамника да место њега полаже испит, морао је тога добро платити. Чиме? Из својих прихода? Он је сувише млад, а још немоћан да је могао што зарадити. Јамачно се ту бабова кеса одрешила: платио отац за сина. Можда је отац дао и идеју. Можда је сам нашао најамника. — Мати шаље професору 2000 дин., да јој сина провуче кроз школу. — Отац не да сину пола динара, учећи га да иде јандал од сватова, да својим друговима натовари и свој део терета. - Ошац омаловажава матер у очима сина свога и светује га да се не кида за школу. — Мати вели сину да буде вредан и паметан, да не буде рђав као отац му. — Ко научи онога маЛог из првог разреда да говори својим друговима да ће директор смотати у 25*