Просветни гласник
Деци у помоћ!
389
поклони моралном васпитању омладине, па макар то било и на рачун умног васпитања. Нек ученик изнесе и мање знања из школе, али да је с већим моралним капиталом. Сама школа неће много учинити, јер сами наставници не могу подићи града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује. За оно мало времена што деца проведу у школи, не да се Бог зна шта урадити; и што се уради, то већим делом пропадне ван школе. Утицаји куће и улице упропасте много од онога што школа да ученицима. Има родитеља којима би требало отети децу, да их они не васпитавају. Многим родитељима треба давати упуства како ће да се држе према деци. Али, стигните их! Они не долазе тамо где их зовете, да се разговарате с њима о деци њиховој. Они неће да читају, ако бисте им и утрапали у руке какву књигу у којој би могли наћи лепих савета потребних им за васпитавање деце. Ваља васпитавати прво родитеље, па би и деца била боље васпитана. Може бити да би шпартански начин васпитања био, за данашње доба, најбољи. Може бити да би се омладина наша на тај начин најбрже могла излечити од мбралне болести, која је последица овога доба грабежи и пљачке. Цео свет је пошао за тековином материалног богаства. Нагомилавање блага — то је циљ који је поставио себи највећи део становника, и међу побеђенима и међу победиоцима. Деца не припадају само својим родитељима, већ и народу у којем су поникла. О васпитању њихову, о тим малим људима, који ће сутра стати на снагу и узети у своје руке управу у својој Отаџбини, мора се држава озбиљно старати. Не ваља како је данас! Старајмо се да сутра буде боље, јер од испуштене деце постају рђави људи. л.
НИКОЛА ТОМАЗЕО (о 50-годишњици његове смрти) (Крај) IV Никола Томазео није, до душе, написао никакво опширно дело на српском језику, који је он, као што видесмо, почео да изучава тек у своје зрелије дане; али је он, у својим италијанским делима, тај језик — свој матерински језик — готово систематски пред светом хвалио и узносио, тврдећи да би требао да постане општи језик свих Словена.
/