Просветни гласник

Т. Г. М а с а р и к

323

Наука не води увек добру. Усавршена техника олакшала је индустрију алкохола. Зато, поред васцитања духа, мора ићи васпитање воље, карактера; етичка страна живота је најважнија. Човеку је потребна вера; већином су атеисте полуинтелигентни људи. Масарик је у души религиозан, али као Хус, као Толстој, као ДОситеј, разликује религиозност од црквености. Он је запазио јаз између науке, уметности, друштвеног живота, чак и саме религије и цркве. Вређа га духовна укоченост, чиме црквени оци радо замењују душевно блаженство које нам је обећао Христос. Живот иде нагтред, религија мора бити у складу са животом. Не слепа вера, него уверење. Нема две истине: само је једна, и за веру, и за науку. То је разложита, испитујућа, критичка истина, због које религија мора бити слободна у своме развитку. Да би заштитио чистоту еванђеоске истине, Масарик се, као и Доситеј, бори против клерикализма. Хришћанство је у расположењу наших душа, а не у формалном ауторитету цркве. Мерило моралности је исто; сваки прави хришћанин је прави свештеник. Зато је Масарик високо ценио покрет Хусов и његових наследника Чешке Браће. Путоказ за своју слободу наћи ће Чеси не у рационалистичкој, антирелигиозној Француској Револуцији, него у етичком покрету Хусовом, који је идејно много дубљи. Гесло Хусово: Тражи истину, говори је, воли, слушај, учи јој се, држи се ње и брани је све до смрти, — Масарик поставља за гесло целом чехословачком народу. Служећи томе високоме циљу, он је запазио мане цркве, нарочито католичке, и слободно, отворено, тврди како црква служи старом апсолутистичком друштвеном уређењу, да је аристократска, плутократска; поред своје службе моћнима и богатима, баца сиротињи оглодану кост. Када се заузимала за раднички сталеж, ма његове тежње биле оправдане ? Када је радила на отклањању тешких неспоразума и страшних ратова? На против, вођени су многи верски ратови, и хришћани су убијали у име Христово. Већ из замерке цркви што се не брине за радништво, видимо Масариково расположење према овоме. Он у раднику поштује човека и не може допустити да се живот механизује. Тражио је рад од осам часова. Економија човечје снаге значи добру економију у опште. Радник одморен више и боље уради; уморан рђаво ради, и још штети машинерију и троши узалуд светлост. Он је лепо истакао разлику између руског радника који ради до исцрпености, и енглеског, увек издржљивог, свежег, најјачег на свету. Данашњи делимичан успех радника доказује како су Масарик и сви који су човечно гледали њихову судбину били потпуно у праву. Али у социалним проблемима Масарик није био за скокове. Мудро уверен да реформација значи стално усавршавање, у целом културном 21*