Просветни гласник

језик као културна вредност

333

хичку сферу; другим речима: када неартикулисани гласови постају артикулисани. Сама артикулација је већ, вели Фослер,') једна психичка делатност, и зато психички моменат треба да буде полазна тачка сваког лингвистичког истраживања. „Ако Вунт", наставља он, „ставља животињске урлике радости и гњева на почетак језичног развитка, он сматра да су ови звуци артикулисани, и то је његово право. Само не видим какву ће добит од тога имати лингвистика... Да би сазнали смисао звука, ми звук не смемо да посматрамо као звук, не смемо дакле да полазимо од акустичког феномена, него морамо да га испитамо као продукт духа, као креацију." Ову мисао Фослер понавља и на другом месту. 2 ) Људски дух је, по њему, једини узрок свих језичних промена. И зато он закључује да фонетика, акустика, физиологија, антропологија, етнологија, експериментална психологија, итд., могу да врше само улогу помоћних дисциплина, могу само да описују, могу само да покажу услове под којима се језик развија, али никад и узрок његов. Тешко је, ако не немогуће, оспорити ову мисао. Тешко је оспорити да је човек створио језик. Он га је створио, истина, зато што је могао да га створи; зато што је имао 'могућности да га створи; зато што му је способност да говори урођена. Али је он ту латентну способност манифестовао и развио. Без његовог активног учешћа, језик не би могао никад да се створи, као што не би могли сами да се створе разни алати које је човек начинио. У природи постоји и камен и гвожђе и дрво, али без човечје интервенције ни чекић, ни нож, ни тестера, ни ма које друго оруђе, не би могло никад да постоји. Тако је и с језиком. Природа је човеку дала могућност да говори. Али је ту могућност само човек могао да пренесе из натуралистичког на културно поље. Он је из дате му способности саградио оно што називамо језиком. Зато смо ми, позивајући се на Хумболга, у исти мах могли да сравнимо разне језике са разним алатима. Хумболт, који је питање језика поставио на чврсто тло 3 ) баш тиме што је рекао да језик није алат, да није, како он сам вели 4 ), једно дело (ергон), него једно делање (енергеја), хтео је тиме да каже само да језик није нешто што је човек добио с поља, него нешто што је он сам створио. 1 ) Уозз1ег: Бргасће а1з ЗсћдрЈип^ ипс1 Еп(и>1ск1ип§. НеЈсЗеЉег^, 1905, стр. 43. 2 ) Уобз1ег: РозШугзтиз ипс1 МеаНзтиз 1п Лег 8ргасћк158епвсћаћ. Не1с1е1ђег2, 1904, стр. 63. 3 ) У јс 1: ог Роггегтзкј: Е1п1еИип% м <Ие Бргас/ши$5епзсћаЈ(, превео с руског Епсћ Воећте, Г.е)ргј§ и. ВегПп, 1910, стр. 27. 4 ) НитђоШ: с. I., стр. 184.