Просветни гласник

Језик као културна вредност

337

била је идеја јединства која је живела у људима. „Латинска универсалистичка тенденција стављала се све више у службу капетинске краљевине". Последица тога је да данас, како каже Бали, 1 ) у земљама француског језика ни један диалект више нема толико животне снаге да би могао да компромитује егзистенцију заједничког језика. У Немачкој, у којој таквог јединства, ни практичног ни теоријског, није никад било; у којој, даље, црква не само да није помагала државу, него се и сама распала у два велика непријатељска табора, католички и протестански, (а да при томе и не говоримо о сектама у овом последњем, које су се гложиле као крвни душмани), случај је потпуно обрнут. Не само да су у Немачкој данас диалекти у пуној снази, него се слободно може рећи да један заједнички усмени немачки језик у опште и не постоји. Паол 2 ) вели да је само предрасуда кад се у Немачкој означава један предео у коме се говори „најчистије" немачки. Језик који за Немце важи као узор, онај је „који се говори у позоришту у озбиљној драми, а са којим се не подудара чак ни језик школованих људи из ма кога краја они били". Треба томе додати да је у Немачкој језични партикуларизам тако јак да школовани људи врло често намерно неће да говоре књижевним језиком, да они, како каже Фослер, 3 ) воле да кокетују са диалектима, док је у Француској обрнут случај, јер тамо образован човек тежи да се, што је могуће више, отресе провинциализма. За други пример може да нам послужи енглески језик, који представља амалгам германских и романских елемената. Када би се посматрао само речник енглеског језика, вели Лаонсбери, 4 ) човек би био у сумњи да ли да га уврсти у германске или у романске језике. И заиста, од 120.000 речи колико он од прилике броји 5 ), само је 25—30.000 француског порекла. 6 ) Граматика његова (у ужем смислу те речи), међутим, германска је, док је опет његова синтакса више романска. Јер је енглески језик аналитичан, дакле, по томе, сличнији француском, него ли немачком или старом англо-саксонском, који су синтетички. Енглез је тако био у стању да споји у свом језику по све хетерогене елементе и да од њих створи једну целину.

] ) Ва11у: с. /., стр. 95.

2 ) Негштап Раи1: Рппг1р1еп Лег ЗргасћцезсћкМе. НаПе а. 5., стр. 406.

3 ) Уовх1ег: /тгкгз. КиИ. I. 5р. з. БргепШ. , стр. 344.

4 ) Т. К. ^оипбћегу: №з1огу о/ Гће Еп^Изћ 1ап%иа%е. 1.опс1оп, без године, Оеог^е Ве11 апс! зопб, стр. 29.

5 ) Озсаг Шејзе: ЈЈпзеге МиИегзргасће. ^еЈргЈ^-ВегНп 1902, стр. 194.

6 ) ОагтезШег : с. стр, 19. проовбтни глаоник, 6 и 7 св., 1924. 22