Просветни гласник

338

Просветни Гласник

Пример француског и енглеског језика јасно показују да језик зависи од човека који га кује према својим потребама. Зато Бехагел 1 ) и каже да језик не може да се упореди са организмом биљке и животиње који расте, зри и умире, већ са институцијама које је човек створио у обичајима, у друштвеном поретку, у техници и индустрији. Ово мишљење деле и многи други знаменити лингвисти: сви они који својим духом живе у 20. столећу, а не у еволуционистичком 19.; сви они који теже да уђу непосредно у дух језика и који га не посматрају само кроз лупу разних предубеђења. Тако фон дер Габеленц-Ј каже да је била чудна једностраносг када су људи хтели да уврсте лингвистику у природне науке, и додаје да човек може да говори о језику као о организму само ако не заборави да језик није биће које живи својим посебним животом, него да је он једна способност и једна функција духовне природе људске. А кад се то једном појми, наставља Габеленц, откриће. се сасвим друга, права, генетички условљена сродства, и неће се више оперисаши само површним природњачким аналошјама: откриће се нпр. да латински језик и римско право имају један и исти корен, и сазнаће се да ни највећи анатом ни у мозгу најбољег латинца неће моћи никад да пронађе ни један ассизаЦуит сит МшШуо . Слично и Фослер. Када он на једном месту 3 ) говори о језику као о организму, он брже боље додаје у примедби да је свестан да ову реч употребљава само у метафоричком смислу. Према ономе што је до сад речено, закључак се сам намеће: да су, на име, сви језици вештачки, — пошто нису сами никли, него их је човек створио, — и да је, зато, израз „природни језици" стварно једна соШгасНсИо т ас1јес1о. Нама, истина, језици којима говоримо изгледају потпуно природни. Ми међутим грешимо ако овај придев, који је у овом случају чисто метафорички, схватимо у стварном, натуралистичком смислу. Нама језици којима говоримо изгледају природни зато што смо се потпуно сродили с граматиком њиховом, по чему се, како вели Штајнтал, 4 ) и разликујемо у основи од необразованих људи. Али ако помислимо да је граматика свих тих језика „плод дубоких испитивања и живих научних борби које су трајале читава столећа", 4 ) ми у језику више нећемо моћи видети једну природну, него једну вештачку чињеницу, једно дело које је створио човек и које није никло у природи.

') ОИо Већа§е1: Огг <1еМ$сће Зргасће. \У1еп—^еЈргЈЈ*, 1904, стр. 97. 2 ) Оеог§ уоп сЈег Оаће1еШ:г: В1е 5ргасћи>1$8еа$сћа/1. ^ејргј^, 1901, стр. 15. сл. — Курсив је мој. 3 ) Уозб1ег: Роз. и. М. I. <1. 5 рги>1$$$сћ., стр. 9. 4 51е1п1:ћа1: с. I., стр. 3.