Просветни гласник

Деци у номоћ!

379

остављајући их и даље под снажним утицајем родитељске куће. Против једноликог васпитања у затвореним заводима — у интернатима устајало се, с јаким разлозима, те је с тога и данас много мањи број интерних школа. Педагози тврде: да дете не треба одвајати од родитеља, да не ваља прекидати његов додир са спољашњим светом. Верује се да ће се родитељска кућа и школа допуњавати, да ће наставници и родитељи, споразумно, наћи најбољи пут којим ће повести децу и спремити их за позив који их чека у животу. Да деца из школе изнесу јак умни капитал, да ступе у живот морално снажна, физички добро развијена — то су захтеви које поставља држава; то су жеље родитеља; к томе тежи школа. Ради ли се на том озбиљно и савесно? Има ли сагласности у васпитавању деце између родитељске куће и школе. Је ли кућа у јакој вези са школом ? Повео се о том разговор на једном састанку родитеља гимназијских ученика и наставника у Београду. Из тога разговора доносимо извесна саопштења. Често говоре једни о другима, наставници и родитељи. Родитељи оптужују наставнике; наставници се жале на родитеље. Једни друге оговарају, а готово се никад не договарају. Наставници тврде да се родитељи све мање интересују за своју децу и за васпитање њихово; да су и деца до рата била вреднија и послушнија, и родитељи више о њима водили рачуна'. Родитељима се чини да су наставници претерано оштри у оцењивању својих ученика, да немају поступности у кажњавању ученика, да олако избацују ученике из школе. Те узајамне рекриминације, донекле тачне, не утичу нимало на поправку деце. На против, заоштрени односи између родитеља и наставника олабавиће још више ону слабу везу између куће и школе. Наставници би желели да им родитељи дођу у школу што чешће. Хтели би да родитељи узимају на знање сваку напомену њихову. Љуте се наставници што родитељи неће да дођу на састанке у школи, на које их позивају, зарад добра њихове деце. Место тога, родитељи навале пред крај тромесечја: моле да им се деца прозивају што чешће, да поправе слабе оцене. При крају школске године, родитељи салећу и директора и наставнике да им извуку децу, да не понове разред. Један моли да дете сврши само други, или трећи разред, па ће га дати на занат, или у . трговину, „кад му школа не иде". За оне који су у IV раареду, траже родитељи: да само изиђу из тог разреда, па нек иду у Учитељску Школу, илиу Трговачку Академију. Родитељи ученика V и VI разр. траже једну ситницу: да им синови сврше те разреде, „па да га гурнем у Војну Академију" — да казне нерадна сина свога тим што ће га обесити држави о врат, а скинути га са свога буџета. А већ за ученике VII и VIII разр. нађе се чак и таквих разлога: да они који су про-