Просветни гласник

450

Просветни Гласник

би тим складом испевали монументалну епопеју своме племенском Музичком Генију, и, што је од исте, можда и од веће важности, да би тиме испевали и монументалну епопеју Музичкоме Генију словенске расе. Јер није то речено ни данас ни јуче, већ одавна, у тренутку када је Шопен оживео у Паризу сву племенитост свога музичког генија пољске крви, а још много више у тренутку када су Сметана и Дворжак проговорили језиком своје матере земље чешке и моћна „Петорица" из Петрограда са Римским-Корсаковим на челу прокламовала идеју инстинктивне борбе за национални, расни музички идеал, — још тада је пала реч да се нови музички геније буди на тлу словенском. А ту реч су рекли, са одушевљењем или са страхом, све једно, између многих и Дебиси, одушевљени поклоник московских изби и Мусоргског, као и немачки музички научењаци Кречмар и Риман. И од тада та се реч поновила небројено пута, и што се она и данас понавља, као афирмација пророчанства Дебисиа, заслуга је не само великих руских композитора него и великих чешких музичких бораца: Сметане, Дворжака, Јозефа Бохуслава Ферстра, Леоша Јаначека, Већеслава Новака, Сука, и читаве плејаде младих и млађих. Чеси су инстинктивно осетили свету ватру словенског музичког генија, и онда није чудо што су чешки уметници, уздигнути до врло великих висина таквим идеалом, озбиљно прионули на посао да би уметничко дело наше словенске расе не само задивило него и победило свет. Посао обилан, али посао који је донео резултате, и о резултатима музичког развитка код Чеха ми у овом тренутку дајемо само општу карактеристику, надајући се да ће нам се ускоро дати прилика да овећом студијом о савременој чешкој музици допунимо, развијемо, разгранамо и проширимо овај летимичан преглед само истакнутих момената музичкога развитка код Чеха од Сметане на овамо. * Ми смо већ рекли: стварање код Чеха је веома обилато, врло разноврсно. За доказ те обилатости и разноврсности, уз Сметану творца музичког национализма код Чеха, оца чешке модерне музике — стају и после Сметане се нижу многи музичари чија дела представљају позитивну уметничку вредност. У првом реду су Антонин Дворжак и Зденко Фибих, који са Сметаном чине тројство музичких класика чешког народа. Њихов рад се простире до почетака овога века. Дворжак је несумњиво једна од најистакнутијих музичких снага које је дало ново доба на пољу апсолутне музике. Композитор најнистије стилизованих дела свију облика камерне музике, од соло песама и клавирских пиеса, преко значајних и осећајних Думки, до квартета и квинтета и других камермузичких склопова, Дворжак је дао дела која стају уз дела Брамса, Чајковског, Шопена, Грига, Листа,