Просветни гласник

30*

Језик као културна вредност

467

Заједничка додирна тачка између људи, према томе, састоји се само у њиховом заједничком искуству. Да тога нема, људи би вечито остали страни један другом. Ништа, па ни сама логика не би могла да измени такво стање ствари. Јер и логика може само да се изрази језиком. А језик, како Бали 1 ) у свом предговору каже, није и не може никад да буде једна чисто логична конструкција: у њему владају осећајни и важни елементи наше природе, а интелект игра само улогу средства, која је, додаје он, у осталом врло важна. Разлика између наших обичних и логичних судова састоји се, опет по Бали-у 2 ), у следећем Први нису ориентисани према објективном појму каузалитета, него према једном субјективном циљу: они су телеолошки. А затим су увек у извесној мери афективни производи, никац чисто интелектуални. Ми, другим речима, у језику говоримо граматички, а граматика и логика две су различите ствари. 3 ) Тиме међутим није речено да је језик нелогичан, да се ми у обичном говору изражавамо неразумно. Језик је алогичан: кад говоримо, одн. пишемо, ми стављамо акустичне, одн. графичне знаке на место психичких представа. 4 ) Језиком дакле ми символишемо наше душевно стање какво оно јесте у датом тренутку. То наше душевно стање пак, одн. наш душевни живот, не креће се по логичним законима. То не значи да су психички и логични процеси који се врше у нашој души одвојени један од другог. Све оно чиме се логика бави мора психички већ да постоји. Логика узима од психологије чињенице само да би их испитала у погледу њихове објективне реалности и тако их свела на опште важеће норме. 5 ) Овим је јасно речено да језик, који изражава психу непосредно, иретходи логици, да „логика почиње иза језика и иомоћу њега, а не пре њега или без њега". 6 ) Тиме је у исти мах речено да, и обрнуто, логика, помоћу које контролишемо и коригујемо своје психичке чињенице, може, са своје стране, накнадно да утиче на језик, контролишући и коригујући га. И заиста, ако постоји један „еволуциони" закон језика, онда је то тај да језик постаје све логичнији.

Ј ) Ва11у: с. I.

2 ) Њ: стр. 22 сл.

3 ) \^"ипс!1 : с. I., св. II., стр. 273. — ОеШгиск: с. I., стр. 86.

4 ) Уозз1ег: Роз. и. 1(1. I. &. 8рт185$ск., стр. 25. — Роггегтзкј: с. стр. 116.

:> ) ШипсИ: с. св. II,, стр. 245, 271.

") Уобз1ег: Роз. и. 1(1. I. а. Зргк1зз5сћ., стр. 26.