Просветни гласник

468

Просветни Гласник

С тим је у тесној вези акцентуација његова. Примитиван језик имао је, како каже Делакроа, ч ) јак музички акценат. „Музика реченице била је јако наглашена. И заиста језик, када га говоримо у страсти, постаје лако музикалан,.... а цивилизаиија стишава страст и њен израз". Логизира га, другим речима. Али зато језик ипак неће моћи да буде чисто логичан. Јер ми у језику не придајемо важност људским судовима само по томе да ли су они објективни, тј. логични тачни, него и по томе да ли они за нас субјективно вреде. Када се на пр. два човека, како махом кажемо, не разумеју, то не мора да буде зато што су њихови закључци погрешни, што су њихове премисе непотпуне, укратко, што логички греше. Они логички могу потпуно исправно да суде, па ипак да су потпуно различитог мишљења. Све то само зато што разним чињеницама они придају потпуно различите вредности. То, у осталом, и јесте узрок највећег дела свих људских неспоразума. Два политичка противника, на пр., могу да су подједнако свесни свих врлина и мана својих узајамних странака, па да зато ипак сваки од њих и даље остане на свом дотадањем гледишту. То зато што сваки од њих верује да ће, било он лично, било цела држава, имати више користи од његове но од противничке странке. Логика је овде немоћна, јер питање лежи на сасвим другом пољу: на пољу уверења и вере, тј. на пољу осећања и воље. Ми у језику, другим речима, не изражавамо логичке судове, него судове вредности. Ови последњи могу, поред своје субјективне условљености, да буду условљени и објективно : могу да су логички погрешни. Логика интервенише само у овом последњем случају: циљ јој је да исправи логички криве судове. Да измени, међутим, потпуно природу њихову, да из њих гтринципиелно елиминише све субјективне вредности, она ни у ком случају не може. Јер се не може ни замислити човек који би говорио само логички. Такав човек био би биће које је из себе елиминисало сва осећања, које не би имало појма ни о каквим потребама. Оно би било слично познатој животињици Буридановој која нема никаквог критерија да се реши коме од два пласта сена да приђе да једе, пошто се налази у истом растојању од једног и другог, и која би, следствено томе, морала да умре од глади. Такво биће, дакле, не само да не би било никакво људско, оно у опште не би могло да буде никакво живо

') Н. Ое1асгоЈх : ^ез сопсИИопз р$усћо1о§,цае8 Ли 1апцад,е, у часопису Кеуие рћИозорШ^ие од јан. -фебр. 1924 г., стр. 64 сл.