Просветни гласник

476

Просветни Гласник

Дарместетер, истина, не иде до краја, јер не објашњава зашто се Французи разликују од Римљана, зашто су они „аналитичког", а други „синтетичког духа". Он као да стоји на романтичарском гледишту да је разлика између људи примарно дата. Одгонетку те чињенице, међутим, наговештава Фослер у свом најновијем раду.') Вулгарно латински језик, на име, који сачињава базу романских језика, разликује се од класично латинског у томе што је принципиелно друкчије ориентисан: први се пише, други се поглавито само говори; први је језик образованих људи, други је језик занатлија, сељака ; први се чита, или се говори на кратком растојању, други се говори или виче у отвореном простору, на немирном ваздуху, на далеком растојању; првоме је стало до пластике, другом до звука. Није овде дакле у питању већа или мања јасноћа и разумљивост. И један и други хоће да их човек разуме, само се тај циљ постиже на разне начине. Отуда у вулгарно латинском језику, ориентисаном по звуку, вокализам добија превагу над консонантизмом: он је сонорнији од класично латинског: вокални квантитети претварају се у квалитеге, ј и и претварају се у звучније самогласнике е и о, ненаглашени самогласници отпадају под извесним условима, итд. Једном речи: језик је стављен на сасвим нову основу; од њега се тражи једна сасвим друга функција ; човек га постепено прилагођује новим захтевима. Зато Лансон 2 ) и каже да је старо француски језик „ споншана креација народа, створен по његовој слици и за његове потребе: језик свакидашњег живота, практичне употребе и физичке сенсације, језик чврстих војника и јаких сељака који имају мало идеја и не размишљају никако". Горе наговештен процес врши се дакле у назначеном правцу. Уметничко гкиво латинског језика распада се у рукама варвара. Њихов принцип гласи сасвим друкчије : они говоре онако како је њима најлакше. И на основу тог принципа рађа се нова граматика и нова синтакса. „Долази дан када се у декомпонованом и дезорганизованом латинском језику оцртава почетак организације на новој основи".-) Латински наставци отпадају, речи се сажимају око наглашеног слога; смисао за флексије губи се и своди деклинацију на свега два падежа. На тај начин стари француски језик, још у свом облику дегенерисаног синтетичног језика, показује оно што данас називамо аналитичким духом. 2 ) И из овог примера види се јасно да сваки језик поседује један свој специфички принцип, да сваки језик представља, према томе, једну

х ) Уоз51ег: Ме1арћу$1$сће ипА етрпчзсће 5ргасћ§етеш$сћај{ у часопису И1е А кие КипАзсћаи од маја 1924. г. — Курсив је мој.

2 ) Сш$1:ауе 1«апзоп: Н1${о1ге с1е 1а 1Ше'га(иге /гап(а1$е. 13. издање. Рапз, 1916, стр. 3 сл. — Курсив је мој.