Просветни гласник

32*

Директна метода и њена примена

499

делове детињег духа, и да у њега продре и на очи и на уши. Износим известан број жеља, од којих бар прве могу бити свуда и одмах остварене: Нека се даде професорима за први период обилан наставни материал, слике и разни предмети; Нека се створе библиотеке које позајмљују књиге кући, са илустрованим новинама и лаким и занимљивим књигама; Нека сваки професор има свој разред; Нека зидови тога разреда буду украшени натписима на страним језицима, картом земље, изгледима главних вароши, портретима знаменитих људи, разним објавама; Нека се у сваком заводу образује клуб, немачки или енглески, или који други, као што већ постоје у извесним гимназијама у провинцијама; Најзад, нека се, као што је учињено у Канској гимназији, уведу под извесним условима млади странци, који би били као репетитори који би имали да се старају за игре и забаве о одмору, и да даду ђацима многобројне прилике да се вежбају у правој конверсацији. Неки професори се плаше да ће се смањити њихово достојанство ако својој настави даду практичнији правац. Они виде да се већ појављује авет старог „учитеља језика", смешног и презреног, и који, и ако је каткада знао страни језик, никад није успевао да га и други науче. Ова бојазан је неоснована. Сасвим обрнуто, настава стране књижевности заузеће у трећем периоду у толико значајније место у колико ђаци буду вичнији да рукују језиком, и кад буду у стању да истински читају и да разумеју узор-дела. Учење језика, које је испрва било само ради језика и искључиво у практичном циљу, постаће тада важан елеменат опште културе. Та настава, осим тога, постаће интересантнија и за самог професора. Још једанпут, од њега, из његових уста, ђаци ће примити све што ће имати да знају; професор ће бити у сталној вези са духом својих ђака; он ће у њима непрестано налазити нова открића, и између њега и њих васпоставиће се струја љубави која ће за њега бити најмилија награда за већу активност коју ће имати да развија; последња и највећа награда биће задовољство што ће постићи известан резултат, и сазнање да је извршио једно дело корисно за целу отаџбину. ж. ФИРМЕРИ С француског превео Мих. Д. Милинкопић