Просветни гласник

502

Просветни Гласник

ја ипак, потпуности ради, дати претходно и свој суд о поменутој практичној страни овога уџбеника. Са тога гледишта значи појава ове књиге повољан догађај. Наши многобројни студенти и млади наставници средњих школа нужно потребују стручан уџбеник, писан разумљивим народним језиком, који пружа елементе модерне зоологије на аутентичан начин. Г. Ђ. то, и још много више, обећава у свом Предговору. У истом обиму у коме и други елементарни уџбеници зоологије, садржи ова књига, у главном на прегнантан начин изложено, скоро све што је понајпотребније знати из те области. Око језика и стила се писац очевидно и много трудио; народна је терминологија већим делом врло добра, премда се сви изрази што их Г. Ђ. уводи неће моћи одржати. У подробности тога питања не можемо сада улазити. Слика има размерно врло много (општи део у Хертвигову уубенику има 115, а у Регпег-ову 116 слика, према 173 у Ђорђевићевом). Тиме сам, мислим, рекао од прилике све што се добро о књизи може рећи. Ову принципску употребљивост уџбеника веома знатно умањује читав низ слабости, које по својој већини извиру из начина којим је књига постала. Нису то обичне грешке и недотераности које се редовно и поред најбоље пажње поткрадају у првим издањима и најбољих уџбеника, а које се лако уклоне при спремању новог издања. По среди су органичке слабости теже конгениталне природе. Ипак ћу претходно упозорити на неке недостатке практичнога значаја, који су се могли лако избећи. Г. Ђ. је учинио велики уступак што је штампао уџсеник латиницом. Али да употребу књиге олакша Хрватима и Словенцима, требало је да, бар у заградама, наведе паралелно са српским стручним изразима и уобичајене хрватске и словеначке. Отуда би, несумњиво, произашла корист и по питању уједињења народне терминологије. Јер два или чак три уџбеника опште зоологије ипак не можемо поднети. Из погрешне основе да овај уџбеник има да буде само елементаран, извире- виз слабости, од којих ћу само најзнатније овде истаћи. Ми још не можемо поднети два уџбеника исте струке, један нижег, други вишег степена. Зато је у нас потребно да високошколски уџбеник, и поред тога што је елементаран, даје могућности за увођење у студирање најважније светске литературе; о томе се води рачуна и у уџбеницима на великим светским језицима. Ђ. не наводи ни један приручник, уџбеник, ни једно дело ни монографију. Ђ. претерује, даље, у намери да му текст буде безличан, а кад ипак спомиње бар имена неких зоолога, греши што их пише махом фонетски у свом тексту латиницом штампаном (а ћирилицом у рукопису?). Почетник једноставно не може да препозна та иста имена кад узме у руке страну стручну књигу, без које ипак већином неће моћи изићи на крај. Овој се грешци придружује и превелико избегавање интернационалних техничких из-