Просветни гласник

506

Просветни Гласник

Ђ. не само у тексту, него ни у нредговору, своје изворе не цитира, него им се само „ђутуре" захваљује. 1 ) Мало је делова (н. пр. поједини делови у глави о праживотињама у посебном делу) или делића за које се поред само мало стрпљивости не би могло утврдити тачно порекло. Нарочито нас чуди кад видимо тако често да Ђ. и најједноставније и ноторне ствари репродуцира речима својих извора. Г. Ђ. није испунио обећања изложена у свом предговору, и факта стоје у оштрој противности с његовом напоменом да ће ученик или озбиљан радник наћи у овоме уџбенику изложена многа факта „којих нема у многим страним уџбеницима, или су само назначена", а још мање је оправдана тврдња да је „додао много више, него што је то у страним уџбеницима, теоретска и филозофска разлагања, питања и постављања проблема". Да буде, после студирања књиге, разочарање веће, најављује Ђ. у предговору још и више: „...распоред и уређење градива више су разнолики, него што би се то могло допустити у једном уџбенику", а мало даље наглашује да, и поред скученога облика, „ипак су неки делови шири и дубљи него у признатим европским уџбеницима". Ово моје тврђење хоћу сад да докажем. Да се најпре задржимо на архитектури књиге, на „распореду и уређењу градива", или идеји водиљи, која чини промишљену основицу распореда. Распоред је у целини, а далеко највећим делом и у појединостима, преузет из Хертвигова уџбеника. Одступања су незначајна и врло незнатна, тако н. пр. на почетку општег дела, где су у Хертвигов план укаламљене три кратке главе (једна је и у Хертвига, али на другом месту), које нису логички повезане. Нарочито је овде депласирана одвећ елементарно писана глава „5Ј51:ет", јер се у уводу науке о десценденцији опет говори о истом предмету, а понавља се непотребно и дефиниција систематике — све као последица компилације у самом распореду. Да ми није до штедње простора, лако бих доказао идентичност у плану распореда читавог општег дела у Ђорђевића и Хертвига. Подударање у распореду то већма пада у очи што Ђ. преузима по већини из Хертвига и наслове глава и подглава. Пропустио је само преузети маргинално означивање садржине појединих параграфа. Као што је распоред грађе, тако је и највећи део текста преузет из Хертвига, а ређе су уметнуте целе главе, а чешће мањи одломци, одељци или пак и поједине реченице из дру1 их извора. При самом пак преузимањуЂ. или дословно преводи, или нешто слободније (најчешће скопчано са скраћивањем), или на послетку комбинује по два страна ] ) Тај пасус предговора гласи овако: „....дугујем поглавито свима оним писцима, на чије сам се радове угледао и из којих сам црпео факта"; даље вели Ђ.: „Сва је моја заслуга у томе, што та факта излажем нашим матерњим језиком, и што држим, да их излажем јасно и верно, без грешака, према садањем стању науке".