Просветни гласник

Оцене и ПрикаЗи 507

текста. Но ни то превођење, прерађивање и компиловање није извршено увек савесно, тачно и појмљиво да би изашла хомогена и пробављена целина. Ђорђевићу су се поткрадале у великом броју врло немиле грешке свакојаке руке — за које разуме се нису одговорни извори. За илустрацију изнећу по неколико примера, а због потребите штедње у простору нећу цитирати правилно преведена и комбинована места него таква из којих се могу разабрати и лоше последице оваквог рада. , г , , (Свршиће се) ЈОВАН ХАЏИ

Драг. П. Илић, Поуке из сриског језика и иисмени сасшави са сликама. — Издање Рајковића и Ћуковића. У нашим основним школама не обраћа се никаква, или се обраћа врло слаба пажња писменим саставима. Вежбање у писменом изражавању мисли, и ако је од велике вредности за практичан живот, у највећем броју школа не изводи се скоро никако, или — ако се понегде и изводи — то се врши без нарочитог плана и без довољног разумевања. Последица тог занемаривања писмених састава јесте оптужба против народне школе да својим ученицима — будућим грађанима не даје довољно писмености. И тај прекор није неуместан. Наш народ заиста не уме ни у најнужнијој мери да изложи писмено оно што мисли и осећа. Треба се, на пример, сетити само оних фамозних „народских" писама која сељак пише у свом приватном саобраћају, писама која својом неписменошћу причињавају муку ономе који их чита; треба се само тога сетити, па признати сву беду у којој се налази писменост широких слојева народних. Међутим, писмено изражавање није тако тешко да га ученици народне школе не могу савладати. С више труда који би учитељ уложио у тај посао, они би могли постићимного солидније знање свог матерњег језика него што је то до сада био случај. Потребно је само да се они у школи више вежбају у писменим саставима. Свакако је такво мишљење имао и писац горњих књижица кад се латио да спреми систематска упутства за рад на бољем учењу језика у основној школи. Три књижице чији смо натпис горе исписали, намењене другом, трећем и четвртом разреду основне школе, имају за задатак да уведу ученике у област најнужнијег знања и најнужнијих правила српскога језика, како усменог тако и писаног. И радо хоћемо одмах да кажемо да је писац овај задатак извео с успехом. Проучивши најпре добро питање о гшсменим саставима онако како га савремена дидактика поставља и решава, Г. Илић — који је поред своје теоријске спреме стекао, као дугогодишњи учитељ, и практичну умешност за рад ове врсте — учинио је нашим учитељима и ученицима велику услугу