Просветни гласник

ИДЕАЛАН ЧОВЕК 1 )

Говорити о идеалном човеку и о идеалности данас, када се на све стране разлеже песма о саможивости и друштвеној покварености, то је покуШај гежак и смео, да не кажем смешан. Идеали данас, рекао би човек, не постоје, а идеалан грађанин је незнатна реткост, о којој се у друштву не води рачуна. Бесна трка за богаћењем обузела је сва срца и све мисли, и данашњи човек сав се заложио, не да буде продуктиван и користан члан друштва, већ да прикупи што више средстава, која би му омогућила угодно башкарење у заносу сласти и наслада. И пре ове нечувене катастрофе која се зове велики светски рат, људи и друштва били су далеко од онога што се у животу крсти именом моралног идеализма. Али ипак, ако нису били изврсни и узорити, предратни су људи били сношљиви и солидни чланови заједнице. Данас је равнотежа из основа поремећена. Рат је пробудио примитивне истинкте, који су дуго лежали прикривени у дубокој унутрашњости човекове душе, и распалио страсти, које обелодањују лудачку жељу за што пунијим искоришћавањем „кратког земаљског живота". „Док смо живи, уживајмо, а после нас и потоп!" — то је животна лозинка просечног савременог човека. Овако, очевидно, не може вечито остати. Историја нам може пружити довољно примера који показују јасно да ниједно друштво није могло дуго опстати ако се у његов организам увукао црв моралне декаденције. Где је данас силна и моћна римска империја, од које јенекада дрхтао цео свет ? Шта је било са охолим и силним француским племством, које је у својим рукама вековима држало сав живот француског народа? Куда се дела средњевековна хегемонија цркве, пред чијом су влашћу ничице падали и сами цареви ? Како се срушио снажни руски колос, који се столећима ширио и бујао на страх целога света? Све те историјске величине срушиле су се онога дана када су моралне везе које су их стезале и опасивале, почеле да пуцају и прскају. Ма шта се мислило о моралу и етици, не може се спорити никако да

Ј ) Предавање држано на скупштини Соколскога Друштва у Јагодини. просветни глдсник, 9 св., 1924. 33