Просветни гласник

518

Просветни Гласник

нужно је да се оштри читањем и умним радом. Још Аристотело је говорио да битну одлику човекове личности не треба тражити у факту живљења и осећања — живети и осећати могу и животиње, као и биљке — већ се битност и вредност њена налази у мишљењу. Мисао је преимућство које човека прави човеком и које га издиже изнад осталог животињског света. Платон је говорио да у држави не може завладати срећно стзње све дотле док филозофи не постану краљеви, а краљеви — филозофи. Кад се ствари површно посматрају, рекао би човек да светом господари новац. То је заблуда. Новац је мртав капитал, који своју вредност добија тек онда кад га ум оживотвори. Светом управља интелигенција. Она је онај покретач који животу даје компас и смисао. Без ње, човек би био створење о коме би само зоологија водила рачуна. Са њом, он заузима доминантан положај у друштву. Интелектуалци су свагда представљали ону класу која народ води напред. Маса јој следује и покорава јој се. Значи да је ум заиста сила, и да само та сила — како народ каже — царује: телесна снага ваља кладе. Па онда, просвећен човек је угледнији у друштву од непросвећеног. Образовање му је пружило довољно знања, које му помаже да објасни све појаве и ствари у свету и природи. Кад тражи уживања и задовољства, тражи га у племенитим и отменим забавама. Оно што ради, ради са тачношћу, поузданошћу и укусом. Једном речи, он је у сваком погледу надмоћнији од некултивисаних простака, надмоћнији и идеалнији. Следствено, и друштво, које није ништа друго него скуп појединаца, биће у толико просвећеније и узоритије у колико и чланови из којих се састоји, буду били умнији и образованији. То се види по разлици у животу и раду између културног и некултурног народа: први је продуктивнији, мирољубивији, угледнији и задовољнији у сваком погледу, док се други батрга у оковима сиромаштва, неспокојства и нереда. Најзад, и човечански прогрес у опште дело је ума: оно што ми зовемо културом и цивилизацијом, они силни и величанствени проналасци у области технике, уметности и науке, нису ништа друго већ производи марљивог труда просвећених духова. Ми се поносимо свима тим делима умних радника. Без њих и њихових умних творевина, ми бисмо можда још четвороношке тапкали по земљи као варвари. Зато се поклонимо с поштовањем пред божанством ума и управимо свој напор ка светлости просвете. Без умности и просвећености ми не можемо показати своју пуну човечанску вредност — ми не можемо бити идеални. Трећи важан елеменат идеалности јесте самосавлађивање. Под именом самосавлађивања ми разумемо способност за владање над самим собом. Владати над собом није ситна ствар. Неко је с правом рекао да најтежа победа јесте победа самога себе. Човек је убого створење, које распињу најразноврснији прохтеви и најсилније страсти.