Просветни гласник

Идеалан човек

517

У латентне самоубице треба урачунати и алапљиве прождрљивце. Има људи којима је идеал у трбуху. Што боље јести и што више гурманисати, то је за њих основа живота. У једној паланци познавао сам један чудан клуб гурмана, коме је задатак да ждере. Брига о томе шта ће се јести заузима добар део њихова живота и рада. МеђуТим, бактање око јеловника није одлика великих људи. Јести и пити! Па то је радња за коју је способан сваки животињски створ. Нећемо ваљада једну органску потребу уздизати као квалификацију нарочитог преимућства, Јести? Дакако, јести се мора, јер од једења зависи живот. Али кљукање тела не може бити смер свеколиког живота. То може бити смисао и смер нижег анималног живота. А човек је ипак нешто више од обичне животиње; он је разумна животиња, а то треба нешто да значи. Најзад, остављајући на страну то да човек чије се идеје непрестано крећу у сфери телесних потреба, никад није у стању да се узвиси у регион вишег духовног уживања и постане предмет дивљења околнога света, и сам тај фамозни желудац, услед непрекидног пуњења и мељања, попут воденичног камена, изјЗба се и отрца, тако да доведе у опасност цео живот. Лекари тврде да је много више људи страдало од пировања него од гладовања. Најзад, у латентне самоубице треба убројати и незналице разне врсте. Кад човек чини испаде против свога здравља, то се већином може објаснити његовим незнањем. Игнорант је непријатељ самом себи: он врши често атак на своје тело и своје здравље не зато што хоће, већ зато што не зна. Недавно сам сазнао да часници једног сеоског општинског суда у околини наше вароши више од године дана ниједанпут нису покушали да ради ветрења отворе прозоре у својој мрачној и прљавој судници. У једној школи познавао сам некоје ученике који су се, свакако из незнања, одали пороку онанисања, и за две године потпуно упропастили своје нерве и свој ум. Интелектуалац који непрестано преоптерећује свој мозак интенсивним радом, напреже своје снаге више него што треба, пре или после мораће осетити жалосне последице таквог неразумног напрезања. Не би се овде могли поређати сви случајеви у којима човек чини злочин против себе и свога здравља. И зато и наш сопствени интерес, као и општи социални интерес, захтева од нас да водимо пре свега рачуна о себи и свом здравственом стању. То је први услов за човеков рад, за његову срећу и идеалност. Није узалуд речено да је здравље најдрагоценије благо. Ко уме да га чува, тај је на најлепшем путу да постане задовољан и, ако хоћете, да постане идеалан. Други елеменат човечје идеалности јесте просвећеност. За непросвећеног човека каже се да је слеп и поред здравих очију. Његов мозак је необрађен и закржљао. Да би се култивисао,