Просветни гласник

Научни Преглед

565

развитак је, по једној каузалној вези, занат у феудални начин производње пренео из античког ; у античком добу су робови-занатлије ра дили у газдинству господареву;') у феудалном поретку су занатлије најпре били отроци у газдинствима феудалних господара, а потом, у положају потчињеном, сличном сокалницима, организовали сопствена занатска газдинства за послуживање села. Занат са занатлијама који се у своме занимању покрећу дошао је као даљи стадиум развитка заната 2 ) и претпоставља особито одобрење федуалног поседника; познат је факт да у режиму феудализма није било слободе кретања ; оно је било условљено нарочитом дозволом. Занатлија је, долазећи на ноге поруџбинару, као што се и сад код сличних сеоских занатлија практикује, доносио свој алат, а поруџбинар му стављао на расположење свој материал. За све време док је радио, занатлија је добијао од поруџбинара стан, огрев, осветљење, храну, пиће, прање рубља и потребне услуге, и по свршетку посла је у натури примао помоћну награду. Тако је у средњем веку било и у другим земљама. 3 ) Најзад је потребно, нарочито ради даљих испитивања, додирнути појаву доста раширену у Неманићској држави, на име: да се читава села и крајеви, поред земљорадње и сточарства, одају извесним рукоделским израдама и занатима. Негде остатке, а негде трагове тих појава и данас примећујемо. На пример: у Рујну имамо три села (Роге, Злакусу и Потпеће) у којима се још и данас велики број сељака баве израдом земљаних судова; у Сирагојну, Роженству, Љубишу, итд., и данас се много куће баве израдом дрвених судова. Чим се та појава може објаснити ? Испитивачи средњевековне привреде су утврдили узроке тој појави и објаснили је. На име: што је пољопривредни рад био мање продуктиван услед неповољних услова за пољопривреду (са оскудице земље за обрађивање или кршевитости предела), и што је више експлоатисао сеоско становништво, тиме је раније отпочињао прелаз ка рукоделским и занатским радњама. У Русији су се, за време феудалног права, сељаци неплодних реона врло рано прихватили разних непољопривредних занимања; отуда је тамо „кустарное дћло" врло јако раширено. У западној Европи се, у мери у којој је настајала већа густина становништва експлоатисаног феудалним поседницима, један део отпочео доста рано бавити домаћим израдама и занатима. 4 )

Ј ) Д-р Милорад Недељковић: Основи политичке економије, 104: „Многи су грчки велепоседници имали радионице оружја, музичких иструмената итд., где су робови у маси израђивали ствари за продају". 2 ) П. Масловт,: Теопл итд., 31 и 132. 3 ) М. Ковалевскш: бконом. битг, III, 11. 4 ) П. Масловг: Теор1н итд., 98.