Просветни гласник

572

Просветни Гласник

бликација морају РГегоЈЈгапсШа безусловно ићи међу ОеиГегозГогша. 1 ) О другим нетачностима у зоолошком систему Ђ-а биће говора другом приликом. Сад ћу упозорити још само на једну непојмљиву омашку, која се не може извинити техничком недотераношћу таблице. По угледу на Ве1а§е-Негоиагс!-а имаиЂ. коло РгосћогЛота („посрбио" је тај назив са „Ргокјстепјасј"!). Ово се коло дели у три класе : 1) НегтсћогсИа или ЕпГегорпеизГа, 2) ИгосћогсПа или ТиткаЛа и 3) Серћа1осћогс11а или Еер1осагс11а. Непажњом ставио је Ђ. прву класу двапут, наиме под два различна имена, и то на рачун друге класе. На тај начин на Ђорђевићевој табели читаве једне класе (по некима чак с1аб,и$- а) у опште нема. Из такве табеле да уче ђаци? Још бих имао множину мање важних замерака и приговора, којима су узрок грешке што произлазе из претераног наслањања на стране уџбенике. Ту је страни дух који провејава књигу, ту је претерано истицање једне типичне немачке науке као што је ^еЈбтапп-ова, која се заправо преживела, те је и сами Немци више толико не истичу данданас као Г. Ђорђевић, 2 ) и још друге ствари (као нпр. правописне, називи неких животиња). Но још је једна крупнија ствар код које се, пре него завршим,-морам зауставити. То је питање илустрација. Слике су битни део зоолошког уџбеника, и по њима се увелике суди о вредности публикације. И с те стране пролази Ђорђевићева књига врло рђаво. Ђ. се правда у предговору штедњом, која га је нагнала да употреби све сачуване старе С1аиб-ове клишее (из Миљковићева превода), а тих је у Ђорђевићевој књизи велика већина. Ово се правдање до извесне мере мора узети у обзир. Ипак тај обзир на штедњу није смео ићи тако далеко да се даде књизи печат застарелости и учмалости. Подсећам овде и на оно што сам већ једном напоменуо: да је Ђ. потпуно игнорисао многобројне оригииалне домаће клишее, који јамачно не би били скупи. Безличности у тексту одговара доследно прећутавање извора за слике. То је врло удобно стајалиште, али га ја не могу одобрити. Ђаци треба да се већ из уџбеника навикну поштовати туђу душевну својину, а читајући имена аутора слика, уче познавати и оригиналну литературу. Аутори анонимно употребљених слика неће тиме бити усхићени, а још мање биће задовољни аутори слика које је Ђ. прецртавањем копирао (или дао прецртати), јер су не само умањене, него и покварене, одн. слабије репродуциране (упореди као пример слике 173. из Ђ. са 212. из Регпег-а, па 263. из Ђ. са 157. из Регпег-а, итд.). г ) Међутим је из самога текста (посебни део) очевидно да су Ђорђевићу остали непознати радови Шевијакова. 2 ) Г. Ђ. троши на прика^ \Уе18тапп-ове појаве пуних 6 страна, а мало даље напред (теорија наслеђа) опет се враћа на Шејзтапп-а, понављајући све о његовим детерминантама (а та је наука одбачена).