Просветни гласник

Оцене и Прикази

573

Саме слике (које су или старе, или новије па већином слабо репродуциране) нису довољно и пажљиво искоришћене нити економски употребљене. Понајчешће се у тексту не упућује на слике, или између њих и текста немаунутарње везе. Није се довољно пазило ни нато да клишеи буду на месту. Врло често су објашњења нетачна или штампарским грешкама унакажена. Знак недовољне пажње и у томе је што кадикад стоји под сликОм име насликане животиње, које је заједно са клишеом застарело (нпр. сл. 327 :. Таета сиситегша место В1ру1Шит сатпит; сл. 328: Таета зтиоза место Нутепо1ер1з втиоза. Број слика је размерно велик, али избор није увек био пажљив; тако је нпр. слика 174 поред 203 сувишна, исто 1,80 поред 205, 287 поред 286, и многе друге; док никако нема илустрације за важне ствари (гемула, паренхимула, пререз скифистоме, хексанелида и друго). За илустрацију зракастог основног облика има чак 4 слике, а ни једне за све остале врсте основних облика. У првоме делу моје оцене показао сам колико је због аљкавости, нетачности и поради многих стварних грешака умањена употребљивост Ђорђевићеве књиге. Из другог дела, мислим, излази довољно јасно да о некој научно-стручној вредности ове књиге не може бити говора. Мислим да ову оцену није било потребно учинити одвећ опширном, наводећи много примера за поменуте недостатке, као и улазећи у детаље. Овај часопис, по природи својој, није погодно место да исцрпем сав свој огромни материал за илустрацију ове књиге, а људима који се интересују за зоологију, довољно је оволико колико сам дао да би могли бити начисто о квалитету и вредности Ђорђевићеве књиге. Не смећући с ума народну изреку о јапунџету после кише, ипак хоћу да константујем да се Г. Ђ. огрешио и о нашу науку и наставу, а богме и о своју прошлост и свој углед, што, спремајући своју књигу, није дошао у што тешњи контакт са својим колегама по позиву и струци, тражећи од њих савета и користећи се њиховим другарским упозорењима. Да је то учинио, његова би књига била лишена бар оних погрешака које су се самим скретањем пажње могле избећи (уважење наших домаћих прилика и рада, избегавање незгода са сликама, уважење коректура у Хертвигову уџбенику у најновије време, итд.). Можда је Г. Ђорђевић мислио да би му контакт и помоћ од стране колега умањили „оригиналност" и „самосталност" у израђивању уџбеника. Међутим, у целоме свету писци компендиознијих научних дела не зазиру данданас, због велике, а стварно образложене специализованости, од пријатељске помоћи. Све чешће видимо како се стручни другови удружују да заједнички израде приручнике и уџбенике (нпр. најновији од пок. Кискеп1:ћа1а основани НапМисћ Лег 7.оо1о§1е, знаменити бонски уџбеник ботанике, итд., а ето и наши београдски геолози