Просветни гласник

574

Просветни Гласник

пишу у двоје уџбеник). Него, кад сам већ додирнуо могућност заједничког рада на научном уџбенику, налазим заумесно да речем и своје мишљење о начину како бисмо, с обзироМ на данашње наше прилике, могли добити оригиналан наш уџбеник зоологије, и то такав да бисмо њиме могли бити поносни и пред ученим људима странога света. У нашој краљевини имамо повећи број ваљаних научних радника, стручњака и наставника за зоологију и биологију, који су својим научним радом стекли и вани признање. Шта би било природније, него да се међу њима раздели посао и да се, по споразумној основи, заједнички изради складна целина ? Сваки од нас има своју специалну област, у којој познаје изворе прве руке, и у којој је и сам науку унапредио. Осим тога, треба имати на уму да више од једног доброг научног уџбеника у исти мах ми не можемо поднети. ЈОВАН ХАЏИ

Б Е Л Е Ш К Е

Пионири „нове школе". — Главни данашњи пионири активне или нове школе јесу: Џон Девеј (јоћп Ое\уеу), американски филозоф, рођен 1859. ГТрагматист као и Виљем Џемс (ШПНат Јатез), он је хтео да оснује морал васпитања на животу, на социалној и психолошкој реалности. Он исповеда да се вредност једне теорије мери само по њеној практичној примени, по њеној лакоћи да се прилагоди многобројним приликама живота. Он не признаје традиционалну методу наставе која се базира на пасивној рецептивности детета, и која ставља свој гравитациони центар свуда, у наставнику, у уџбенику, изузев у самоме детету. Његова доктрина се садржи цела у овим речима: Учити? Свакојако, али живети најпре, и учити помоћу живота и у животу. Може се рећи да сви садашњи педагошки покрети дугују по нешто мисли и акцији Џ. Девеја. Едуард Клапаред (С1арагес1е), професор Университета у Женеви, писац је једне Психологије детеша и једне Експерименталне педагогије, која је најпотпунији рад израђен помоћу скорашњих тековина науке. Сложени проблеми психологије и васпитања испитани су ту са свију страна, прецизно и поштено. И решења која Клапаред предлаже, повољна активним методама, резимују се у овој формули чија срећна концизност представља јасан програм: школа по мери. Ад. Фериер (Регпеге), професор у Институту Ж. Ж. Русо (Школа наука о васпитању) у Женеви, ватрен идеалист, сматра се од пре тридесет година као подстрекач „нових школа", чију је технику изложио у два важна дела: Активна школа, (порекло, принципи и примена) и Практичан рад у активној школи (3 свеске). Г-ђа Монтесори (МотеззогЈ) позната је читаоцима Просветног Гласника. Њене две књиге: Дечја кућа и Елементарно васпитање дају