Просветни гласник

Б е л е ш к е

575

прилике да се суди о великом напору који је она учинила у експерименталној области, где су њене стрпљиве психолошке опсервације спремиле техничке новине и нове поступке у елементарној настави, који су примљени од многих васпитача. Практичари „нове школе". — Васпитачи који су покушали да прилагоде своју наставу потребама модерног живота, "користили су се истраживањима писаца о којима говоримо у горњој белешци, а нарочито радовима Џ. Девеја и Клапареда. Али како је педагогија више експериментална наука но спекулативна, и они су донели свој удео опсервација и напомена, које допуњују и верификују закључке теоретичара. У Француској, као „нову школу", треба споменути ГЕсо1е сЈез Косћез, у УегпеиП-зиг-Ауге, коју је основао 1899 Демолен (ОетоПпз), према типу енглеских школа; то је био први француски интернат где су деца, подвргнута либералној дисциплини, водила природнији живот, и где су учињене пробе са самоваспитањем и самоуправом. К ер ш е н ш та ј не р (Кегбсћеп5*етег), учитељ са баварских планина, који је доцније постао управитељ минхенских школа, био је оснивач школа рада, које теже да образују детињи карактер васпитањем с циљевима непосредно утилитарним. Декроли (Оесго1у), у Белгији, примењује методу центара интереса. Мис Хелен Панкурст (М135 Не1еп Рапкћигб!), у Здруженим Државама, експериментише Далтонову методу, која оставља ученику инициативу да сам бира елементе свога знања и да их асимилује кад и како му је најзгодније. Најзад, Роже Кузине (Ко§ег СоизЈпе!), у Француској, иниииатор је колективног рада, о коме смо ми већ говорили у нашем листу. Групе „нове школе". — Како је сваки усамљени покрет осуђен да вегетира, присталице новог васпитања образовали су удружења и групе, да би ширили своје идеје. Најважнија од ових група је „Интернационална лига за ново васпитање", основана у Калеу 1921 и прикључена „Интернационалном бироу нових школа", који је створен у Женеви 1899, и чији је директор Д-р Ад. Фериер. Њени принципи су следећи: 1. Главни циљ сваког васпитања је да спреми дете да жели и да оствари у свом животу супрематију духа; оно треба дакле, макар какво иначе било гледиште на које се ставља васпитање, да тежи томе да сачува и увећа код детета духовну енергију. 2. Оно треба да поштује индивидуалност детета. Та индивидуалност се може развити само дисциплином која води ослобођењу духовних моћи које су у њему. 3. Студије, и, у опште узев, спремање за живот, греба да даду слободнога маха урођеним интересима детета, тј. онима који се буде спонтано код њега и који налазе свој израз у разноврсним активностима ручнога рада, интелектуалним, естетичним, социалним и другим. 4. Свако доба има свој властити карактер. Треба дакле да лична дисциплина и колективна дисциплина буду организоване од саме деце,