Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

621

Онде где постоји интелектуални дар може се и од частољубља доћи до мање срећног прелаза од спољњег на унутрашњи свет. Ту се част интелектуалне врсте осећа као прва вредност личности, што већином доводи. до јаког прецењивања себе. Етички и интелектуални мотиви могу се такође спојити. На тај начин бива обрт од спољњег на унутрашњи свет. Одатле, па до свесног схватања ја, само је још један корак, који може бити различит. Ауторка наводи опис јасног доживљаја ја који је дао Рудолф фон Делиус. Неки који испитују своју унутрашњост сетиће се сличног доживљаја свог субјекта, другима ће опет пасти на памет други доживљаји у којима је он био само споредни доживљај, часови у којима су ненадно постали свесни самоће коју дотле никад нису осећали, у којима се њихово ја одвојило од других. Пример за то је Хесеов Оет1ап. Ту дечко осећа да спада у спољњи свет, а код куће га сматрају као безазлено дете. Тиме почиње његов самосталан унутрашњи живот. Та свест коју дете има о томе да је рђаво, и која га одваја од његових родитеља, често је уображење у пубертету. Неко, од родитеља скривено знање је најчешћи почетак одвајања. Трећи разлог може бити каква луда љубав која вуче више на другу страну него ка родитељској кући. Али изолирање ја врши се и без разлога. Такав процес изолирања дао је Демиус, а и Стриндберг у свом делу Син једне слушкиње. Последње сликање је илустрација једног места из Кречмера. Ауторка цитира то место. По Кречмеру, нормално развиће нагона код младих људи карактерише се тиме што до пубертета у животу осећања господаре везе афеката према родитељима, са пубертетом се јавља одвајање од родитеља, протест против њих, нарочито оца; младић заузима негативно држање на супрот жељама и циљевима својих родитеља; а при крају пубертетне фазе, пошто је одвајање изведено, однос између родитеља и деце достиже тиме неутралну стадију, чија се већа срдачност или хладноћа управља према степену душевног слагања. Једновремено са стадијом одбијања и протеста против родитеља, почиње са великом живошћу прави сексуални нагон; и једно и друго стоје, нема сумње, у најтешњем биолошком односу. Из тога се види, вели Шарлота Билер, како је јављање свести о ја скопчано са болним процесом издвајања, који је од највећег значаја за друштвени развитак младог бића. Младић који ће доспети до свог ја, доживљује неко време самоћу која га, као што примећује Штерн, чини изричним индивидуалистом. Али нема свак снагу за тај прекид. Тако се открива ја. Тај доживљај има више важних последица. Сад се поглед управља на властиту унутрашњост. Ту се налази необично занимљив свет који се посматра, рашчлањава. Тој промени доприноси једна околност која је у васпитном и социалном погледу од