Просветни гласник

622

Просветни Гласник

највећег значаја: то је сопствена соба. Ту чињеницу је истакао Анатол Франс у /.е реШ Р1егге. — Друго, јавља се и уклањање из околине, од које се стидљиво крије промена, јер се не очекује од ње поимање новог унутрашњег живота. То је отуђивање од родитеља и браће и сестара, понекад и од школских другова. — Из тог антисоциалног, индивидуалистичког става резултује, као треће, дубока усамљеност и тешка патња у новом животу, који се с друге стране ипак примамљиво отвара и изгледа да значи неизбежну судбину. Пошто је родитељски ауторитет срушен — јер они не знају шта се у њиховом детету десило, и ко зна да ли би га разумели — буди се чежња за новим, најпре без циља, па после одређеније, као чежња за једним човеком. Ступњеви испуњавања чежње јесу пријатељ, вођа, идеал („шварм"); то су прве паузе у неуморном тражењу лица које ће служити као допуна. Вођа, пријатељ, идеал помажу младићу да се потпуно ослободи старих веза, и љубављу га одвлаче у нове форме заједнице. Иначе се дотле младићско ја осећа усамљеним и изолованим. Као последице одвајања и изоловања младићског „ја" могу се навести: жалост, самоћа, и потребе за помоћ људи који ће га разумети; критиковање и ругање околини од које се одвојило; пркосно повлачење у себе са оштром одбраном од свих замишљених мешања у област властите индивидуалности. Сва та расположења добијају израза у великом броју младићских песама. Све је то познато као појава, али се још никад није протумачило и разумело на свом извору. Те последице одвајања индивидуе уводе нас већ у специфични емоционални и вољни живот младе личности. Ауторка сад прелази на описивање емоционалног живота код младића, и ту, нарочито при тумачењу дневника, показује сву своју продирност нсихолошке анализе и топлину саосећања којим се надахњивала стално у току свог научног испитивања. ђ) Емоционални живот код младића Емоционални живот младића, који је одвећ многострук и хаотичан, могу објаснити, као што смо већ казали, инстинкти који се први пуг јављају у пубертетном периоду. Пре пубертета младић се удаљава психички од родитеља и другова. У њему се рађа немир као знак процеса сазревања код свих бића, за њим слабост и малаксалост услед трошења снаге за тај процес. Пубертетно доба је доба незадовољства, жаљења за прошлошћу. Испитивачи су утврдили, а то потврђују и одломци из дневника, да су младићи, на супрот деци и одраслима, наклоњени да се сећају више непријатних доживљаја, а доцније гледају више у будућност но у прошлост, душа им је испуњена радозналошћу, надом, чежњом, илузијама. Пре набрајања и класификације нагона и инстинката у доба пубертета — први је то учинио Карл Грос — Шарлота Билер повлачи разлику