Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

623

између њих. Оно што је заједничко инстинкту и нагону, то је довођење до процеса који су сигурни у циљ, а чији је ток несвестан. Битна разлика међу њима лежи у начину утицања сметњи. Инстинкти се могу спречити и разорити под извесним околностима развијањем свести, док нагон можез§рајати још дуго пошто је постао свестан. На ток инстинкта не утиче воља, већ знање. Према томе, постоји основна разлика у структури између нагона и инстинкта. Док је нагон управљен на нешто спољашње, дотле је инстинкт, као|што је запазио Кофка, затворено делање. Пре радњи које се заснивају на знању и предвиђању, јављају се инстинктивне радње; нагонске се јављају пре вољних радњи. Нагони се могу јавити произвољно, нпр. могу се образовати из навика, али се могу и годинама спречавати; инстинкти се јављају у одређено време, дејствују краће или дуже време, и то под свим околностима. Нов нагон који се јавља у пубертету је сексуални нагон. По Молу, он садржи два састојка: нагон контректације или зближења, и нагон детумесценције. Оба нагона се још у пубертету одвојено развијају. Појаве које их прате јесу: борбени нагон, који је још Грос поменуо, нагон за представљањем, који се, као и остали, већ код животиња показује као наклоност продуцирању, — с тим у вези стоје код човека сујета и кокетерија, тежња за исповедањем и самоанализом, и најзад несавитљивост, која служи као одбрана и спречава невремену, као и превремену сексуалност. Из стицаја сексуалног нагона и страха који ради њему на супрот, Грос изводи одлучно обележје пубертета: полни нагон се одстрањује у сновима и фантазирању. То би се, по Шарлоти Билер, додиривало са Фројдовим потискивањем и сублимацијом. И кокетирање се показује као примамљивање и одбијање. Потреба младића да изрази себе показује се у његовом труду да се допадне, изгледа леп, у хваљењу и нагону да се исповеда. Борбени нагони се манифестују у пубертетним играма, борбеним и утакмицама. И ту се не показује само телесно уживање у убојству, него и духовно борбено расположење, уживање у опозицији, радикализам и борба до преступа. Тим нагонима које је навео Грос ауторка додаје и нагон за путовањем, који избија код свих живих бића у доба сазревања. Свакоме младићу и свакој девојци ваља дати прилике да задовоље ту здраву потребу. Нове нагонске тежње у пубертету осигуране су извесним бројем инстинктивних канала, који се могу замислити као нека врста справа за регулисање. На супрот нагонима који су само правци, инстинкти теже одређеним циљевима. Тако нагон зближења тежи само човеку у олште, инстинкт га води одређеној индивидуи или одређеној врсти људи. Ауторка сад говори о развитку елемената сексуалног нагона. Да би јасно истакла свој педагошки став, она наводи одмах у почетку