Просветни гласник

624

Просветни Гласник

тачну мисао Шпрангерову да је младићско развијање нарушено онда кад се каквим несрећним случајем душевно помеша на неплеменит начин са телесно-нагонским. То је тачно ако значи да се, за културу корисно продужавање пубертета спречава, развиће пубертета сувише рано прекида у случају ако тај тренутак мешања одвећ рано наступи. И значи да појава тог момента одређује културну висину и значај сваког пубертета. О мешању и његовом избегавању може бити речи само онде где је било одвојености. У колико је то случај ? Од два елемента полног нагона, који се развијају у разним временима и тек се у сазревању спајају, нагон детумесценције, тј. нагон за пражњењем полних продуката, примаран је у историјском развићу. Нагон контректације, који гони две индивидуе једну ка другој, јавља се тек на вишим ступњевима кад се две индивидуе различитог попа морају састати. Штетно је ако се нагон детумесценције, који је тек резултат сазревања, сувише рано јави на вештачки начин, онанисањем, дакле на низак начин доведе пре времена у везу са нагоном контректације, који се развија потпуно одвојено од њега. Тај последњи нагон уводи нас у душевни живот, и Шарлота Билер му с тога посвећује исцрпнија посматрања. Нагон за обостраним зближењем постоји већ од рођења. У њему не достижу врхунац само сексуална и еротична потреба, него је он корен и свих социалних потреба живих бића. У тежњи јединки једних ка другима налазе се, поред сексуалног мотива, и други важни основни мотиви из којих се формирају већ код животиња заједнице ради узајамне заштите, заједничког набављања хране и т.сл. То су друштвени мотиви. Са карактером врсте и карактером сексуалности оба та изражаја потребе за зближењем попостају већ урођени. У детињству социална страна преовлађује, а сексуална се само наговештава. Јаче се наглашује само пролазно у трећој години од прилике. — Ту Шарлота Билер пребацује психоанализи што не зна ништа о двоструком корену нагона зближења и све ставља лакомислено на сексуалну страну. Нагон зближења има, како своју душевну, тако и телесну страну, па имао он социални или сексуални основ. Љубљење и грљење спада у најбезазленију дечју љубав, као и у сексуалну љубав младића. Тај нагон образује психофизичко јединство. Али он нема посла са нагоном за полним опхођењем, и у свом социалном и сексуалном елементу је недиференциран све дотле док се његова сексуална страна не издвоји оштро и споји са другим сексуалним нагоном који се јавља у пубертету. То бива нормално тек у адолесцентном периоду. Недиференцирани нагон зближења је носилац свег високог културног полета. Он тежи ка одушевљеној опште човечанској љубави, ка чистом обожавању, разумевању и познању људи, јер је он сам још чист и духован, и еротична компонента даје његовој социалној још висок полет, не потискујући и не ограничавајући је као доцније.