Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

625

То време необјашњивих дубоких симпатија и потребе за зближењем је време недиференцираног полнога нагона. Само, погрешно је већ овде говорити о полном нагону, јер су у необјашњивој тежњи испреплетани социални и сексуални фактори, и избор објекта не бива само са сексуалног гледишта. Ту се траже заштита и узор, помоћ и разумевање, и то је већином најјачи елеменат, и обј.$шњава нам нарочити избор објекта у овом времену. Међутим, тај избор објекта се јавља јасно тек на високом културном ступњу са нарочитим префињавањем потребе зближења, као и целог емоционалног живота. Онде где је психички живот жив и богат, његов ток развића и кретања су много живљи, и имају многоструке форме. Ту се нада претвара у чежњу, сем инстинктивног постоји и психичко тражење, образују се пријатељства и „швермераји" као нови културни облици људског спајања посебне високе вредности. Али мора бити и изопачености све докле год постоје народне заједнице неједнаке културне висине, у којима се не могу избећи полуи рђаво образовање. Такве форме налазимо онде где на место чистих нагона и чисте чежње ступају радозналост и запетост. Пошто је укратко изложила ток примитивне еволуције сексуалног нагона код животиња и примитивних људи, Шарлота Билер износи ступњеве и типове културног пубертета. Компликације и промене у развитку сексуалног нагона код човека условљене су социалним сметњама и културним префињавањем. Већ примитивно сазревање указује на извесно латентно доба; ту је нагон зближења већ завршен пре нагона детумесценције. Одлучно је пре свега да ли душевни или телесни живот битно одређују сазревање. На нижем ступњу остају немирно тражење и путовање чисто физички, само праћени појавама у души. Физички основ има тежња за зближењем. Избор објекта бива тек онда кад нагон буде готов, т. ј. до спајања нагона детумесценције и контректације остаје се при немирном тражењу, долази се само до пролазних сусрета. Код душевно одређеног сазревања, међутим, потреба контректације доводи до претежно одређеног избора објекта још пре завршеног нагона детумесценције, од чијег је чисто физичког квалитета ослобођена психичка потреба зближења. Ту долази до оне недиференциране љубави која се показује у појавама младићског пријатељства, сањарења итд., које су тако важне за културу. При избору објекта младић може и не слутити правац који могу показивати потребе тог нагона детумесценције Онда настају она два одвојена света о којима говори Шпрангер. Један нагон потиче од тела и увек остаје везан за тело; од њега не води ниједан пут ка љубавном објекту чисте, јако душевно одређене потребе за зближењем. А ако се оба нагона најпре споје, онда одабирају нов, сасвим други објект. То се нарочито јасно просветни гдаоник , 10 св., 1924. 40