Просветни гласник

636

Просветни Гласник

Ова песма о косовском боју чини главни део књижице, којој су остале песме само арабеске. Ипак се и о њима може рећи нека реч. Друга је по реду Вукова песма О светом Николи, из друге Пјеснарице под бр. 13, што је код Ханке заузело стр. 14—17. Четрдесет стихова оригинала дали су толико преведених стихова. Колико је Ханка схватио смисао, види се и по начину како су светитељи поседали необичним редом:једни врх стола, други по столу, трећи испод стола! То је, уз друге погрешке, истакаојош Ј. Јиречек 1879 у Часопису Чешког Музеја, напомињући да је Ханка те послове радио „кад је његово знање оба језика (и српског и чешког) било почетничко". Свети Никола се зове и Никола и Микулас, а реч зуеи*е1 је у напомени објашњена као — бискуп! — Још од Ханкиних напомена треба забележити да се Илија тумачи ЕПа§; Петка и Недеља означене су као староверски празници; поменуто је да је Св. Никола патрон бродара, а Света Гора је „Моп1е Зап1:о у грчкој земљи. Стари су је звали А*ћоб" —, што се налази и у Копитареву тумачењу немачког превода. — Осем свега је у загради, одмах испод натписа, додано : „Ова нам песма показује како су Срби јоште рго$1у у својој вери". На трећем је месту, стр. 17—18, из прве Пјеснарице Вукове Природна слобода о ухваћеном славују. Што је Ханка у препеве, чињене по другој књизи Вуковој, унео ову и још једну песмицу из прве Пјеснарице, може се објаснити помишљањем да их је имао урађене још раније, кад ни Вук није мислио о другој својој књизи, и кад се Ханка забављао преводећи по ш го шта из табака још недовршене прве збирчице Вукове. А колико је у то рано време било непоуздано знање његово, показује и то што је стихове: „Неће славуј да пева — него хоће да јади" схватио како славуј нити хоће да пева нити хоће да једе! Четврта је, на стр. 19—20, из друге Пјеснарице песма Овнар и дјевојка. — Пета је, такође из друге књиге Вукове, песма Гајтан и девојка. Гајтан је преведен као *каш'се, према чему не приличи глагог ргор1е1а1а. Ј. Јиречек за гајтан узима §пбга. Вукова, из друге Пјеснарице, песма Фетибеговић и несуђеница његова овде је, као шеста, заузела стране 21 —24. Има несумњивих доказа да је Ханка овом приликом у Копитарев превод загледао више но у Вуков оригинал. — Од Ханкиних напомена бележимо да је под звездицом објаснио како „Каур зову Турци сваког неверника, а нарочито Немце"! — Кад Јагода превари Турчина како није девојка већје жена Јова Поповића, он јој вели: ,.Ја см' и Јово два по Богу брата — ти си моја по Богу снашица". Преводилац није схватио правог смисла, те је снаха и снашица превео: зезШбка! — Уз то Ј. Јиречек помиње како „кроз гору зелену" не треба превести „зкгг ћоги" већ „ге1епут 1е5ет".