Просветни гласник

Књижевни Прилози

635

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ О „СРПСКОЈ МУЗИ" В. ХАНКЕ Године 1817 изиђе у Прагу књижица Рго51опагос1т Згдзка Мига, <Зо Сесћ ргешесЈепа ос! \У. Напку. Са5*ка ртопј. Ова одавно највећа библиотечка реткост приказује књижицу скромну обликом и израдом, на дванаестини, високој 13 и по и широкој 8 и по сантиметара, са 34 стране. Па ипак је та Муза В. В. Ханке у оно доба означавала важну појаву. ' „Допадне ли се овај мали оглед простонародних српских песама, настаћу да за своје земљаке издам целу збирку простонародних песама свих словенских народа" — вели Ханка на другој страни натписног листа, после чега, одмах на трећој, почињу песме. Прва је песма заузела стране 3—14. Ту је из друге Пјеснарице Вукове, са страна 98—105, препевана песма која се онда у Вука звала О Кнезу Лазару (о Косовској бишки). Вуков оригинал има 202 стиха; у Ханкину је преводу један стих мање. Ханка је, као што ће се даље видети, настојавао да препев по спољној страни буде што ближи оригиналу. Изузетак чини само у овој првој, и најглавнијој, песми, изостављајући при самом свршетку стих: „Проклет био и ко га родио!" После три године, кад је 1820 Ј. Јунгман наштампао теорију књижевних облика с примерима литерарних састава, унесена је у ту Јунгманову књигу и ова наша песма у Ханкину преводу. Томје приликом као увод стављен напред опис косовског боја по кроници Михаила Константиновића, у преводу су учињене неколике безначајне поправке — али ни ту пропуштени стих није враћен на своје место. Кад Милица моли за брата од заклетве, преводилац у напомени додаје објашњење: „Највећа је заклетва Српкињи: Тако ми жив братац!" Овог објашњења у Вука нема — али га има у Копитареву немачком преводу, што одмах показује да је пред Ханком стајао и немачки препев. Разуме се по себи да је и Копитару ствар усмено објаснио Вук. — Протумачена је реч „побратим", па је додано да се побратимство врши по црквеном обреду. — Код помена „два врана гаврана" стоји напомена: „Срби у својим народним песмама немају на крају сликова, а дође ли где слик, ту се сликује истом речју...!" — Помен господара објашњен је: „у турским земљама" господар значи владалац. — Стих „Ој Бога нам Царице Милице!" преведен је обрнуто: „Воћ ђисГ 5 1:ећап, Сагусе МШсе!" — У стиху „Што је болан, слуго Милутине", Копитар је реч болан превео као кгапк, а за њим се повео и Ханка: „Со *е ћоП, з1ићо МПиНпе!" — А стих „Докле гође један тецијаше" преведен је чудновато: „Оокис! ћоЈпе §ес!еп ћеге1 тоћ1!"