Просветни гласник

Б е л е ш к е

639

1922 до јуна 1924, — реформисао је потпуно талијанску школу, наставу у свима њеним редовима, администрацију у свима њеним степенима. Главни принципи реформе су: појачање принципа ауторитета, строга контрола наставника и ученика на многобројним државним испитима, политика економије сажимањем административних „уреда", и уступање школа с малим бројем ученика приватним предузећима. За основну наставу — која је била под влашћу активнога професора Ломбардо-Радиче, — главне црте реформесу: општа обнова програма ориентисаних ка активним методима, локална настава, естетичко васпитање; учитељска школа која траје шест година, с класичном културом у својој основи; постављање учитеља врши, по испиту, обласни ректор; широка поправка материалних услова учитеља основних школа. Реформа основних школа била је, у главном, повољно примљена; једна једита тачка изазвала је страсне дискусије, које још нису престале: увођење веронауке као обавезног предмета у програме. Кершенштајнер. — 29 јула 1924, Немачка је свечано прославила седамдесету годишњицу рођења једног од најглавнијих реформатора савремене епохе, Георга Кершенштајнера. Некадањи ученик учитељске школе, учитељ, затим професор у гимназији, дуго времена директор наставе у Минхену, а сада професор университета, Кершенштајнер је педагог чије су теорије биле лагано формиране дугим и разноврсним искуством. 1905 године, он је публиковао Еволуцију дара цртања, плод посматрања пола милиона цртежа минхенске деце. Та студија је довела њенога писца до његове славне теорије о школи рада, која је данас примљена у много земаља и уведена као један од основних принципа немачке школе у Устав од 11 августа 1919. Кершенштајнер је по својим политичким идејама либерал. Он је моћно допринео да се створи у Минхену, много пре рата, јединствена школа. Он је, много пре оснивања немачке републике, радио на политичком васпитању немачкога народа, направивши се браничем грађанске наставе у свима школама. Он је, без икакве сумње, данас најкрупнија личност немачке педагогике. Идеалан инспеШор. — Један енглески часопис даје овакву слику идеалног инспектора: Идеални инспектор, каквих треба да има свако Министарство Просвете, неће само давати оцене и одређивати квалификације; он неће узети на себе задатак да заводи једнообразност у својој области. То ће бити као неки трговачки путник с педагошким идејама, као неки енергичан подстрек, али неће наметати ову или ону идеју, ову или ону методу, као неизбежну за свакога. Он ће подстицати наставнике да мисле својом главом, и неће посматрати благонаклоно оне који се -са сервилном ревношћу труде да погоде и да остваре његове жеље. Он ће имати уобразиље и смисла за хумор... Америчка дефиниција васпитања. — Васпитање које данас тражи демократско друштво — пише један амерички педагог —, то је васпитање које спрема омладину да савлада тешкоће које се истављају њеном материалном и духовном напретку: