Просветни гласник

698

Просветни Гласник

товника из Бугарске и Босне који су нашли склониште у Београду. Српска журналистика износи посведневно у својим ступцима низ свакојаких лажи и клевета против Турске Царевине. У будуће да се такво писање сасвим забрани. У том смислу захтевати од српског кнеза да он те гаранције да у званичној форми и написмено. А да би своју поданичку покорност поново посведочио, пре свега ће српски кнез доћи Њ. Ц. В. на подворење у Цариград. Кад му се на његову молбу буде одговорило, у одговору ће се подесним путем и начином позвати. И ако је све ово решено од свију чланова владе једногласно, ипак коначна одлука припада господару, Њ. В. Султану. 3 фебр. 1867 (8 Шевал 1283) године Ес-сеид Мухамед Емил А'ли, Мехмед Н'им-ер Рефих, Ес-сеид Мехмед Али, Мехмед, Мехмед Рушди, Мехмед Фуад, Јусуф Кјамил, Риза, Ес-сеид Мехмед Рушди, Халил, Мехмед Кјазим. Горња одлука (мазбата) министарског савета спроведена је дворској канцеларији, овим пропратним писмом: Ваше превасходство, Поводом писмене представке Кнежевине Србије односно четири тврђаве које се и сада налазе у Србији, част ми је доставити Вам одлуку специалног већа, донесену после више заседања, а потписану од свију чланова његових, с молбом да је изволите поднети Њ. Ц. В, Султану на увиђај. У исто време молим да се уз решење о поменута четири града обухвати и тврђава Кастел, која се тако исто налази у Србији, преко пута од Ака Кале, и у којој се налазе 5—10 војника као посада. Ова би се тврђава имала да поруши приликом предаје градова. 9 шевала 1283 (4 фебруара 1867) године. На горње писмо в. везиру је из дворске канцеларије одговорено следећим писмом: Част ми је известити да је акт великог везира са приложеном мазбатом поднет Њ. Ц. Величанству Султану, и по свестраном про-