Просветни гласник

Жива метода у настави модерних језика

731

да би се коректно изговорили гласови францускога, носни гласови, и, или е и е, које Словени имају толико муке да изговоре • он треба тако исто да их научи да ритмују реченицу, то јест да им да коректну туђу интонацију. Има о тоМе минимум елементарних знања које сваки професор францускога језика треба да стекне сам, да би се његови ученици тиме доцније користили. II. Али, макар како био важан у учењу једног језика, изговор није све. Да би се говорио један језик, треба: 1° научити речи; 2° познавати граматику која служи да споји речи једне за друге. Право рећи, граматика и речник су присно везани у живој методи. У исто време кад професор учи ђаке речима, он их учи о начину како да се комбинују у коректне фразе, најпре врло просте, затим све сложеније. То значи да жива метода, макар колико била противна чисто граматичкој методи, не пренебрегава међутим граматику. Успети да вас разумеју није довољно; треба и говорити коректно, јер је граматичка корекција, било да је реч о свом матерњем језику или о туђем језику, знак доброг васпитања, културе духа и интелигенције. Жива метода, дакле, у пркос својих протшника, жели да буде строго граматичка; она жели да да ученицима добре навике коректности, и да их доведе мало по мало дотле да говоре и да пишу поштујући граматику где се кристализовао делом дух страног језика. Али, у место досадних лекција теоријске граматике, ова жива метода хоће да даје и -живу граматику, то јест да предаје граматичка правила лагано и поступно, у присној вези са речником и обичним изразима који су као костур језика. Поводом предмета који окружују ученика у разреду, даје му се класификација именица према роду, у једнини; затим га учимо најпростијим питањима: <2 и'ез1-се цие с'е$Г? ЕзГ-се?..., као и простим прилозима: ош, поп, пе...ра$, и свезама ои, е1, таГ8, пе... т... т. — Долази затим лична заменица у 3. лицу, и, врло брзо, придев и упитна заменица дие1, 1едие1, затим показна заменица се, сеИе, сеШ-а, сеШ-1а, итд. — Са одредним придевима боје и дименсије, дају се ученицима први појмови о женском роду придева. Затим, чим су познати бројеви, најпре до двадесет, чине му се главне напомене о множини члана, именица и придева. После тога долазе компаратив и суперлатив придева, и глагол Иге у свима лицима, с употребом главних личних наглашених заменица (то1, Ш, 1>ои5). С местом предмета у разреду, уче се главни прилози и предлози за место, затим именице материје, затим сви бројеви, редни и обични. Долази потом глагол ауо1г у презенсу и учење предмета, затим одредни додатак, са сажимањем члана: с1и, Аез, После тога се уче присвојне заменице (Ј\а1 ип Пуге, с'ез1: топ Пуге). Поводом покрета и радњи у разреду, почиње учење глагола (само у презенсу!), не правећи најпре разлике између правилних и ненравилних глагола и не водећи рачуна о разним коњугацијама. Ревизија глагола ауогУ допушта