Просветни гласник

732

Просветни Гласник

да се науче прилози за количину р1из, аи(ап(, и да се објасни употреба еп. Затим се учи место личне заменице 3. лица као предмет (1е, 1а, 1е5), онда, с глаголима доппег и тге, личне заменице у 3. падежу (ше, 1иј, 1еиг), потом релативна заменица (подмет и предмет). И кад је све то добро „сварено", приступа се прошлом времену са ачо1г и е(ге, и најзад футуру. Тај граматички план, за прву годину и један део друге године учења, врло је брзо скициран, и ја немам намеру да уђем овде у појединости. Али, пре свега, намеће се једна напомена. Жива метода, ви то одмах видите, разбија строге оквире традиционалне граматике. Она неће да проучава граматику у реду у коме је, изгледа, логика поређала различите делове говора, члан пре именице, придев, заменице, глагол, почињући оним што се некада звало прва коњугација, затим друга, итд., затим неправилни глаголи, онда прилози, предлози, итд. Не! Два закона управљају наставом граматике у живој методи; први је овај: образовати најпре што је могуће простију фразу (и отуда, за доста дуго времена, реченица је састављена из пОдмета, глагола еГге у 3. лицу — е$Г —, и додатка), затим груписати око те фразе све компликованије елементе (придев у мушком роду, у женском роду, множина, итд.). — Други закон је овај: предавати граматику индукцијом, то јест извући је из многобројних примера с којима се, тако рећи, ученик „играо". Треба најпре, ја сам то показао, да професор, непрекидним понављањем коректних одговора на његова питања, утврди у духу ученика главне граматичке форме које су костур језика; он ствара у њима навике коректности, или, као што се то рекло понекад, граматички инстинкт. Али то није довољно: остављен само своме инстинкту, ученик долази у опасност да залута, да разуме наопачке оно шго је професор хтео да му објасни, џли чак да ништа не разуме, јер његово суђење још није ступило у акцију. Међутим, — ја се не бојим да то кажем, — није могуће утиснути сву француску граматику, тако сложену и тако фину, у главу детињу, једино разговором, ма како он био паЖљиво смишљен и уређен. Нема сумње, треба оставити дете што је могуће више у додиру са страним гласовима и речима, и то би била тешка педагошка грешка послужити се још од првих часова граматичким објашњењем. Али треба да дође тренутак кад је потребно обратити се резоновању детета, рећи му граматичко правило које је оно примењивало, често и не слутећи то, укратко, привући његову пажњу на граматички механизам француског језика. Речник. Учење речника, које увек прати учење граматике, регулисано је с истом пажњом, и иде, и оно, од простог ка сложеном. Почетне речи означују најпре предмете које дете може да види око себе, или, у оскудици њих, предмете које му професор показује на слици. Предмети у разреду, боје, дименсије, облици, поређења између