Просветни гласник

Жива метода у настави модерних језика

733

особина предмета, затим положаји и покрети, — то ће бити предмет лекција за време дугих недеља. У исто време. ученик учи да познаје изразе о времену, температури, добу старости, годишњим добима, и професор га уводи затим у све појединости породичног живота и школског живота, најпре у опште, и у Француској посебице. Доцније, оставивши свој разред, он ће познати живот француског сељака и посетиће са својим професором једну француску варош. Најзад, много доцније, пошто га будемо провели кроз Париз и кроз разне области Француске, ми ћемо га упознати с интелектуалним, моралним и литерарним животом ове земље читањем текстова које ћемо му објаснити и које ће он резимовати, као и песама које ће он научити на памет и које ће увек бити у стању да рецитује. Тако ће он научити да познаје француски живот у свима његовим ман^фестацијама, интимни живот, национални живот, развиће цивилизаци]е у Француској у току њене историје, њену књижевност. Осећате ли ви колико је такав програм, основан на живој методи, плодан за културу интелигенције? Разумете ли да ће ученик стећи тако познавање, не само језика, но и стране земље ? Читање и објашњење. Али како треба да се врши читање ? Парчад не треба само да се читају, и професор не треба да се задовољи тиме да објасни с времена на време једну реч или један израз; већ треба да објашњење стави у покрет речи и обрте које је ученик већ научио, и које треба непрекидно понављати. На тај начин, научени речник, чија је успомена можда почињала да се губи, враћа се у сећање и бележи у мозгу дубљу бразду. Ђак, с отвореном књигом пред собом, прати текст реч по реч, и труди се да каже исту ствар, али другим речима, другим обртима; он дроби реченице, прониче у све њихове делове, сећа се неког већ виђеног израза. Професор, у осталом, једном речју или једним кратким питањем, ставља га на прави пут, упућује га на један реченични облик у коме ће се наћи примена граматичког правила или прилика да се употреби један интересантан обрт. Тај дуги разговор између професора и његових ученика није све објашњење. Професор узима још једном текст, даје да се убележе у свеску нове речи с реченицом која их објашњава, с неколико израза и галицизама за које ове речи дају повода, а тако исто и нова правила научена приликом читања. Кад је цео тај посао свршен, један или два ученика опет прочитају парче, и тек тада професор даје да се оно преведе, у целини или делом, да би видео да ли је добро схваћено: тај превод може у осталом бити предмет једног писаног задатка који ће професор исправити и оценити. Затим, идућега часа, професор ће вежбати своје ученике да сами испричају, на свој начин, исто парче, удаљујући се што је више могуће од текста. Најзад, кад се чита каква песма, треба је дати да се научи на памет, чим је професор издик-