Просветни гласник

Једна нова пс1:хологија пубертета

753

није фантазија. Обратно, унутрашње слике код младића имају периодично такву верност памћења да су трансформације баш искључене. Заједничко обележје са творачком фантазијом је високи степен иритабилитета, визионарни карактер опажајних слика. То је повољно за способност учења. Продуктивног елемента у младићском психичком животу ипак има, самоу садржајном погледу. Он потиче из новог света љубави, из нових инстинката. Младићско представљање преиначују, не уметнички продуктивне снаге, већ нови инстинкти, уносећи и сасвим нове елементе. Младићска машта, као свака машта, полази од опажања, али снаге за стварање добија из унутрашњих, вечито истих, вечито старих, па ипак за сваког вечито нових, душевних покрета. Та фантазија се не очитује у саставима, Ако се изрази речима, онда бива банална. Њене слике имају колебљив емоционалан тон, као што га имају снови. Из једног дела новог живота могу се извући користи за праксу само онде где се вежба у изражавању расположења. Апстрактно мишљење и конкретно фантазирање не помажу једно другом за какав творачки посао. Унутрашње слике пролазе, емоционално наглашене и интенсивно доживљене, а да творачко мишљење није методички учествовало одабирањем или спајањем. Идеал љубави је, сем уосећавања, једини продуктивни рад овог доба, јер ту конструктивне снаге суделују у опажању тиме што га трансформишу и увећавају. Међутим, то се стварање не фиксира, и остаје скривено. Покушаји ослобођења тих великих доживљаја се већином скривају у здравом осећању стида; то су дневници и песме оних који су у пубертету. Чудновато је како у прелазно доба почињу да певају чак и људи без икакве поезије. Лирика се највећма негује поред прозе у дневнику, јер најбоље одговара младићском расположењу. Свест о себи за коју дневник може васпитати је врло корисна. Објашњење унутрашњег живота је младићу потреба, и од вредности је за њега. Нагон за изражавањем себе може често бити већи од стидљивости (оба су пубертетни инстинкти), младић се онда осећа подстакнутим да се истакне својим изливима, нарочито пред очима оног човека кога сматра за идеал. Ствар је тог човека да овде, као И иначе, васпита младића за самосавлађивање и правилно оцењивање самога себе. Најзад, Шарлота Билер посвећује три стране и мишљењу код младића. За пробуђени унутрашњи живот у пубертету везују се рефлексије као теоријска анализа, нпр. анализа новог емоционалног живота. Код дечака има испитивања о чулној и идеалној љубави; љубав се апстрактно испитује; размишља се о свим животним проблемима. У теоријске проблеме иде и анализа властитог бића, као и анализа пријатеља и других лица. Младић осећа потребу да говори о самом себи, да да самокарактеристику, аутопортре. Ауторка наводи одломак из прооветни гласник , 12 св., 1924. 48